onaj osećaj


Kao da nije dovoljno što radim s jednim od bivših igrača kluba. Hehe. Ko bi rekao da će se tako nešto ikada dogoditi.

Idem pre neki dan kroz grad, naletim na jednog od njih – u opremi za trening. Jedino što se promenilo: sada umesto onih velikih sportskih torbi nose strogo klupski ranac. Pogledam na sat – da, da, to je to vreme. Da smo sad nas dve zajedno, jedino logično što smo mogle uraditi bilo je da na kratko odložimo stizanje tamo gde smo krenule i jednostavno nastavimo za njim. Zašto? Pojma nemam. Ali svakako bismo tako uradile. A ovako? Javih mu se kao da se znamo. Odgovori. I svako ode svojim putem.

Eh, ta dobra, stara vremena.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s