pad i umor


Jednu utakmicu odgledam preko neta, i ne vredi, nije to taj osećaj. A i taj Niš, kažu da je grad rukometa, da je publika dobra, da voli rukomet, a zateknemo da jedva da ima gledalaca na tribinama u Čairu.

Onda jednu propustim jer svakako nije bila u Šapcu, a nemam mogućnosti ni preko neta da je ispratim, i ono – poraz. Dakle, nema me u zemlji 5 dana, da slepo i predano pratim šta se dešava, i odma’ – pad. Izgubimo u četvrtfinalu kupa Srbije od Radničkog u Kragujevcu, 8. maja.

Onda danas, eto, dan kad nam prosto neće. Neće lopta u gol pa ne vredi, koliko god da se šutira neće pa neće, zalepila se za stativu, i ne vredi, izgubismo od Radničkog kod kuće, 25:30. Ni našim golmanima nije bilo veče, ali ostaje nam nada da se snaga čuva za subotu, za prvu utakmicu finala Čelendža. Niko ne veruje da možemo do pobede, kažu da je Savenhof mnogo bolji od nas, ali ja kažem da je vreme da nam se sreća osmehne ne samo posle ova 2 poraza nego i posle 30 godina. Vreme je da se među one zlatne šampionske zvezdice doda bar još jedna. Karte su tu, ekipa je tu, vreme je da podsetimo svet gde se igra najbolji klupski rukomet u Evropi!

U čuda treba verovati, nekad se i ostvaruju, kad dovoljno slepo verujemo, i kad postoji motiv. A motiva imamo. Imamo i snage. Hajde da im svima pokažemo da smo najbolji, kao nekad! Da potvrdimo stihove iz himne, da sledimo stope prvaka Evrope, da naš sjaj ume da traje.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s