uspeh šabačke Metaloplastike – nekada / a ni sad im ne ide loše


Odakle krenuti… Juče iščekujem vest da je utakmica odložena, na lokalnim televizijskim stanicama javljaju da su svi sportski događaji i sve manifestacije predviđene za vikend odložene, samo prva utakmica finala Čelendž kupa ostaje na programu u subotu, 17. maja, u 19 sati, u Zorkinoj hali. Pitam igrače, kažu da igraju. Pratim profile na fejsu, navijačke, klupske, igračke, svuda samo obaveštenja da se utakmica igra po rasporedu.

I onda danas objave da je utakmica odložena do daljnjeg, da je igrače vest zatekla u Rumi, gde su s Fincima bili u karantinu. Kažu i da sačuvamo karte, jer će važiti za novi termin, a ne zna se još uvek kada će to biti.

obavestenje MP, 17.5.2014.

Danas su čak objavili na fejsu i da su igrači otišla kod silosa da pomažu u postavljanju bedema za odbranu Šapca od poplave. Da li verovati, ne znam, ali s obzirom na to da smo jutros videli da je i Igor Rakočević krenuo ka Areni sa ekipom da bi došao u Šabac pa ih odande poslali za Obrenovac, sve je  moguće.

Onda se setim zašto sam još pre odlaska u Pulu htela da pišem. Naime, neko je na fejsu ostavio knjigu Metaloplastika – prvak Evrope u formatu pdf. Nema potrebe reći kojom sam je brzinom pročitala. Zapravo, da to veče kad sam došla do nje nije bilo već kasno i da ujutro nisam morala na posao, završila bih je ja iste večeri. I šta reći osim da i samim čitanjem takvog štiva dobijate osećaj da ste deo istorije. Da legenda ostaje živa. Da to što je Metaloplastika jednom uradila retko ko će moći da ponovi. I zapadne mi za oko jedna sitnica iz kratke biografije igrača. Svima je rukomet bio hobi. Svi su negde bili zaposleni. Svi su imali završen fakultet ili ga završavali. Finansiranje bavljenja rukometom… Pa, nije ga baš bilo. A kakvi su današnji igrači? Bez želje da ikoga uvredim, omalovažim, ponizim ili prozivam, ali čini mi se da današnji igrači sve nade polažu u rukomet, da se od njega izdržavaju, da im on obezbedi život, da se ne razmišlja na duge staze. Ne samo kod nas, nego je u svetu uopšte tako, i ne samo u rukometu nego i u svim sportovima. Igra se do granica izdržljivosti, trenira od jutra do mraka, nema se vremena ni za odmor, a kamo li za učenje, ako do fakulteta i dođe uglavnom se završavaju neki privatni fakulteti, i to obavezno neki menadžmenti u sportu i slično vremegubiteljstvo, tela su preopterećena neizdrživim fizičkim naporima, često pod uticajem raznih dodataka ishrani, i rezultat je da sport sve više prerasta u gerilsku borbu da se bude na vrhu, da se bude najbolji u moru istih, pa dokle ko izdrži. A najčešće prvo popusti telo: skočni zglobovi, kolena, kičma.

Dok se ne opametimo, a imam neki ludački osećaj da nećemo skoro, i dok iščekujemo novi termin utakmice protiv Šveđana, ostavljam tu knjigu i ovde, da se još jednom pronese reč o uspehu šabačke Metaloplastike u svetu, s nadom da će se reči iz himne ostvariti, da ćemo slediti stope prvaka Evrope…

22.55 nove vesti stižu s profila RK Metaloplastika Šabac na fejzbuku. Naime, pre nekih sat vremena objavili su slike igrača Metaloplastike kako zaista, s osmehom na licu, pomažu sugrađanima u punjenju džakova peskom za odbranu grada od poplave. Sličice su sledeće: 1 (1.0), 2 (2.0).

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s