gde su i šta rade nekadašnji igrači – Veselin Vujović


Naišla sam na intervju s nekadašnjim igračem Metaloplastike, pa bih da ga podelim.

———————-

Veselin Vujović: Imam pravo da prijetim Barseloni

N.N. – 02.04.2015 21:47
Veselin Vujović: Imam pravo da prijetim Barseloni

Veselin Vujović preporodio je PPD Zagreb. Hrvatski prvak ušao je u četvrtfinale Lige šampiona, a regionalnu SEHA ligu završio je na trećem mjestu, iza Meškova i Vesprema.

Jedan od najbojih rukometaša svijeta svih vremena sada sprema ekipu za veliki okršaj sa Barselonom, koja 9. aprila stiže u Zagreb.

„Igrači Zagreba su nešto najbolje što ima hrvatski rukomet. Kad imaš tako kvalitetnu ekipu i kada im pokažeš da vjeruješ u njih, a oni ti to duplo vrate, onda imš pravo da zaprijetiš jednom Kilu ili Barseloni. Znate zašto? Zato što smo neke prijetnje i ostvarili“, rekao je Vujović u razgovoru za portal Balkan Handball.

Mnogi smatraju da je Barselona trenutno najbolja ekipa u Evropi. Da li ste i Vi takvog mišljenja?

VUJOVIĆ: Jesam, jer drugi ne mogu da postave situaciju da igraju protiv njih. Ne smatram da je Barselona išta jača od Pariza, Kila, Vesprema ili Kielcea, ali je Ćavi Paskval bolji od trenera tih ekipa koje sam nabrojao. Pametniji je i vispreniji, iako je bivši golman. Ipak, Katalonci imaju jednu najveću moguću prevagu – Nikolu Karabatića. On je igrač tim. Na početku je lutao, imao malu minutažu, a onda se izborio da bude neprikosnoven. Igra kad on hoće, kako hoće i radi šta hoće. Kada mu daš takvu slobodu, onda kao trener sjedneš, prekrstiš ruke i čekaš kraj utakmice.

Gdje vidite šansu Zagreba da prođe u polufinale Lige šampiona?

VUJOVIĆ: U tome što „Barsa“ nije navikla da igra jake utakmice. U španskoj ligi dobijaju utakmice sa 10 ili 20 razlike, a grupa u Ligi šampiona im je bila smiješna. Vidjećemo kako će reagovati kada naiđu na ekipu koja bude izašla da ih dobije. Svi oni koji izlaze na teren da pobijede Barselonu, blizu su toga, i ne samo Barselonu. Svaka ekipa koja daje sve od sebe, može da dobije bilo kog protivnika. To je moja logika u Zagrebu. Mi te mečeve ne možemo da izgubimo, jer ćemo puno dobiti.

Neki kažu da ste „veći Hrvat od Hrvata“, da govorite „vanjski“, „križanje“… Zašto?

VUJOVIĆ: Nemam nikakav problem da uživam uz muziku Olivera Dragojevića, Miroslava Ilića, Tošeta Proeskog, Sergeja Ćetkovića ili Harisa Džinovića. Kada sam vodio ekipu u Španiji, govorio sam „doble kruse“, na makedonskom „ukrstuvaje“, na engleskom u Dubaiju „kros“, a u Hrvatskoj kažem „križanje“. To je primjereno momcima koje vodim. Ovi mladi igrači ponekad ne razumiju neku riječ na brzinu kada im kažem. Nisu prošli jugo-školu. Ne smatram da se bilo kome udvaram ako tako pričam.

Neki tvrde da su Vaši komentari tokom SP u Kataru poremetili reprezentaciju Hrvatske tokom turnira?

VUJOVIĆ: Rekao sam da mi se ne sviđa način na koji su igrali napad, jer se sve svodi na individualne akcije Domagoja Duvnjaka. Rekao sam da će i biti mnogo problema kada se naiđe na jačeg protivnika. Nikada u životu neću igrati odbranu koju neko hoće ili sa igračima koji se sviđaju Zoranu Gopcu ili nekome drugom. Radiću onako kako mislim da treba. Bolje da umrem na nogama, nego da živim na koljenima. Taj život na koljenima se mnogo ranije završi. To je moja deviza.

Dolaskom u Zagreb postali ste prava zvijezda. Nema dana da Vas nema u novinama ili na TV-u?

VUJOVIĆ: Ne pamtim, a ne pamte ni ljudi iz kluba, da je iko ikada imao ovakvu medijsku pažnju od trenera sa strane. Na nekim forumima sam bio prvi u glasanju za selektora Hrvatske. Nema negativnih komentara, negativnih konteksta… Moj rad se prati u Makedoniji i u ostalim zemljama bivše Jugoslavije. Jedino u Srbiji ne vidim da mediji posvećuju punu pažnju. Šta je razlog, stvarno ne znam.

Zašto mislite da imate problem sa srpskim rukometom?

VUJOVIĆ: Ne znam. Otišao sam na ružan način.

Kako sada gledate na priče o namještanju utakmica na EP u Švajcarskoj 2006, kada ste vodili Srbiju i Crnu Goru?

VUJOVIĆ: To je tako jedan ružan i prljav scenario. Za sve ove godine neko bi od tih igrača već rekao: „Jeste, Vuja je tu utakmicu prodao ili htio da proda.“ Ako se za sve te godine ništa ne pojavi, onda je jasno da je to laž. Moju djecu, ni unuče sada, ne bih pustio da me dobiju u partiji klikera, a zamislite da to kažete pred svih 16 igrača. Pa valjda bi to neko rekao golmanu i jednom igraču ako je želio da namjesti. Tu situaciju je neko iskoristio da degradira Zorana Mićovića, Zorana Radojičića i Jarana Stankovića, ljude koji i dan-danas žive čistog obraza, i u rukometu su. To je momenat u mom životu zbog kojeg se jako loše osjećam. Ali, prošlo je, izdigao sam se i napravio dobru karijeru. (Balkan Handball).

Promjene

Mnogi veliki treneri su progovorili o neophodnosti promjena rukometnih pravila. Šta biste Vi promijenili, šta Vam najviše smeta?

VUJOVIĆ: Ja sam za to da se napad vremenski ograniči i da nema izmjene napad – odbrana, jer specijalci ubijaju rukomet. Gol van devet metara treba da važi duplo, jer krilo, kada trči u kontri, neće skočiti sa šest, već sa deset metara. Tu je i veća šansa golmana. Ako gubiš tri razlike, dva minuta prije kraja, nisi završio jer može bek da se digne sa 10 metara i pogodi. To bi dalo na atraktivnosti. Cepelin bi, takođe, mogao da vrijedi dva gola, bilo bi kreativnosti. To bi privuklo još ljudi na tribine. Ponekad pogledam neku rukometnu utakmicu i pitam se: „Pa ljudi, ko ovo gleda, na šta ovo liči?“ Neka dvojica odvale Karabatića, Marka, Janka, ovaj padne, dolete, prskaju ga, dižu ga iz nesvijesti. Ko gleda to? Onda prebacim na drugi kanal gdje igraju košarkaši Olimpijakosa i Efes Pilsena i uživam u atraktivnosti i brzini.

Najbolji svih vremena

Mnogi Vas smatraju za najboljeg rukometaša svijeta svih vremena. Kako gledate na poređenja sa drugim igračima?

VUJOVIĆ: Izuzetno sam počastvovan što sam među najboljima. Prema nečijem mišljenju jesam najbolji, prema nečijem nisam. Sigurno da za Linu Červara nisam bolji igrač od Ivana Balića, ali jesam za Branislava Pokrajca. Nisam bolji igrač od Magnusa Vislandera za njegovog trenera, ali jesam za Valera Riveru, koji me trenirao. Kada me pitaju za Balića, kažem da smo različiti tipovi. Za mene je mercedes najbolji auto na svijetu, ali model od prije 30 godina i ovaj danas nemoguće je porediti. Svakoga treba ostaviti u svom vremenu. Bilo je takvih nevjerovatnih igrača da bi morao da ustanem kada im spominjem imena, od Stinge, Vunderliha, Vala, Ćavara, Masipa, Ričardsona, Dušebajeva… To je takva plejada da ne mogu stati u dvije stranice istorijske knjige.

 

izvor: nezavisne novine

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s