samo jedan klub, samo jedan grad – i posle 30 godina


Htela sam da pišem o mnogo čemu, i da prenesem mnoge utiske o događajima kojima sam prisustvovala prošle nedelje. Od svečane akademije održane u pozorištu…

WP_20150421_pro (1) WP_20150421_pro (2)

…do revijalne utakmice održane u, tradicionalno, Zorkinoj hali. Ali nisam cele nedelje stigla ništa na netu da uradim, pa su se tako i utisci slegli, i sad mogu samo da sumiram neke od njih.

Prvo, na akademiji u pozorištu bila sam iskreno iznenađena brojem prisutnih. Očekivala sam da zateknem možda pola sale, kad ja tamo a ono međutim – auditorijum pun. A bilo je i nekoliko stajača. Ko bi rekao. Onda shvatim da su prisutni uglavnom stariji ljudi, te mi sine – to su ljudi koji imaju prijatna sećanja na MP od pre 30 godina, i na ovaj način žele da se podsete lepših vremena. U tome je svakako pomogao film Milovana Đenadića, s Veselinom Vukovićem, Veselinom Vujovićem, Manojlom Ivkovićem i (nešto) Pajićem u glavnom ulogama, i njihovim sećanjima na najslavnije dane najuspešnijeg sportskog kluba u Šapcu i skoro pa najboljeg rukometnog kluba svih vremena (da parafraziram Vukovića, Barselona poslednjeg dana glasanja „volšebno“ pobedila). Među publikom, takođe, sedeo je ceo nekadašnji tim MP – ne znam kako se vidi na drugoj fotografiji.

WP_20150421_pro (3)

Onda odem u halu, a tamo – ne možete ovde ako nemate propusnicu za vip, nema mesta ovde, nema mesta onde. A ni mi nećemo da sednemo na neka loša mesta, pa nas je tako put odveo do, ni manje ni više, mesta rezervisanih upravo za šampionski tim! Da sam birala gde ću da sednem, ne bih ni sama bolje izabrala.

WP_20150421_pro (4) WP_20150421_pro (5)WP_20150421_pro (6)

Pošto je celi dan bio posvećen utakmicama i slavljenju rukometa, ekipe juniora koje su učestvovale na turniru i osvojile mesta dobile su medalje, a uručili su ih Kobaja i Darko Arsić, odgovarajućim igračima.

WP_20150421_pro (7)

E, i onda dolazi na red dugo najavljivana revijalna utakmica prvog tima MP i Borca iz Banja Luke. A kako je bilo – pojma nemam. Ono što do sad nije bilo praksa jeste da se ekipe zajedno fotografišu pre početka utakmice. Naravno, moji kadrovi s tribina ne mogu se porediti sa zvaničnim, ali je pitanje da li su te zvanične dostupne igde na internetu.

WP_20150421_pro (8)

Kako je utakmica počela, tako su oko mene krenuli komentari. Tako i shvatim da oko mene sede ljudi koji su MP gledali i nekada davno. Ne samo da su ih gledali, nego su išli za njima preko celog sveta. To mi je malo neverovatno, ali, da, takvih fanatika uvek ima, i da nema njih, ne bi džabe govorili da je publika 13. igrač. Sećam se komentara nekih ljudi koji su pričali o utakmici u Moskvi (protiv Moskve?), a zatim se prekinuli rečima da je bolje da ćute, da su mnogo matori, „šta će ova deca pomisliti“.

Neizbežno kad sedite do zvezda jeste da oni tu nisu sami. Moraju zverke da sede oko njih. Tako su sad oko nas sedeli opštinari. Bi mi smešno kad sam čula da jedna osoba govori u telefon da su „u 10 do 8 krenuli iz pozorišta“ i „sad se spremaju k’o mlade neke“, jer, da su bili u pozorištu, videli bi da su gospoda o kojoj govore pozorište napustila daaavno pre 8 sati, a isto tako, da su od pozorišta ka hali otišli peške, umesto službenim automobilima, istu tu gospodu sreli bi usput, po gradu. Ali, dobro, možda se ja to samo varam. Možda oni zaista redovno dolaze na utakmice, ali maskirani, tako da ih niko ne prepozna, i možda su toliko vatreni navijači da se silno trude da to sakriju, i vrlo to uspešno čine. Ko zna.

WP_20150421_pro (9) WP_20150421_pro (10)

Onda dolazi veliki trenutak, onaj zbog koga je mnogo ljudi i došlo na revijalnu utakmicu. Iako je pojavljivanje nekadašnjeg tima MP najavljeno za poluvreme, nije se čekalo baš toliko. Na prvom tajmautu, posle jedva desetak minuta, na teren su izašli Slobodan Kuzmanovski, Veselin Vujović, Jovica Cvetković, Mile Isaković, Milan Simonović, Branislav Đukanović, Veselin Vuković, Miloš Karanović, Pero Milošević, Jasmin Mrkonja, Dragan Tanasić, Đorđe Rašić, Mitar Pavlović (sin Aleksandra Pavlovića), Milorad Radanović, član tadašnjeg upravnog odbora, Petar Fajfrić, pomoćni trener, i još dva imena ne znam. I onda je krenula njihova himna. Ona lepa, stara himna. Lepa je to pesmica.

WP_20150421_pro (11)

Deo atmosfere može se videti ovde: 

WP_20150421_pro (12)

A jedan lep detalj ovde: 

WP_20150421_pro (13) WP_20150421_pro (14)

Oni su mislili da je tu kraj njihove predstave, ali ne! Milovan Đenadić poziva Jasmina Mrkonju da se obrati publici, i on to čini. Kako, može se videti ovde: 

WP_20150421_pro (15)

Za to vreme, ekipa kreće ka golu. Lepo je bilo videti šut Veselina Vujovića sa skoro pola terena. Možda da se podseti kako je bilo igrati nekad na tom parketu, našem, u Šapcu, dok te publika budno prati i navija.

WP_20150421_pro (16)

Zatim se okupljaju pred golom, dok ih sadašnji prvi tim posmatra. Milovan Đenadić ih zove da im se pridruže, ne samo Plastičari nego i Borac, a oni se UKOPALI, niko ni da se makne. Šta im bi, nije mi jasno. Ja da sam bila na terenu, prva bih potrčala, a oni kao da su zacementirani, ni koraka. Te se nešto zgledaju, čude, gledaju ka onom golu, i ne miču se. Ne znam ni ko je krenuo prvi, ali sreća da su krenuli, jer bi u suprotnom bilo sramota. Na sve strane. Jer, možda je neki od tih igrača stare garde upravo razlog zbog kog neko dete sada igra rukomet. Ili, čak, razlog zbog koga je neki igrač prvog tima koji nije iz Šapca odlučio da dođe upravo u Šabac. Kako god bilo sada, ime Metaloplastike nosi sa sobom neku vrednost, istorijsku težinu, i trebalo bi da bude privilegija igrati za takav klub.

WP_20150421_pro (17)

I tek posle toga kreće ludnica! Prvo, po planu, igrači su zaista seli na mesta koja su im sačuvana, i to je razlog zbog koga utakmicu više nije bilo moguće gledati. Prvo, kad su novinari završili (b92, TV As, TV Šabac, radio Šabac, RTS), nagrnula su deca, a bilo ih je toliko da ih je Veselin Vujović više puta molio da nas puste da bar malo gledamo utakmicu. Potpisivali su se na majice, replike ulaznica za finale 1985. godine, replike izdanja KEŠa od 13.4.1985, na pamflet DOČEKAJMO ŠAMPIONE, pa čak i na obične papire. Neću ni pominjati kako sam ostala bez KEŠa i šta sam uradila da bih ga pronašla u gradu… Fanatizam na delu, samo toliko.

 

WP_20150421_pro (18) WP_20150421_pro (19) WP_20150421_pro (20)

Videh na fejsu da je bilo šala u vezi s duksevima. Neko je pomenuo da je klub kriv jer su koristili stare brojeve, od pre 30 godina. Haha. A moram još jednom da se osvrnem na majice. Rekla bih da su u toj priči svi ostali kratkih rukava. Majice preskupe, devojke koje ih prodaju prilično nesposobne, i za prodaju i za otvaranje kesa (ooo, da, rek’o bi čovek da nije potrebna posebna mudrost da se otvori kesa s majicom, ali ne!), loši brojevi, i, sve ukupno, mrka kapa. Šteta. Moglo je to malo drugačije. Da su se svi posrednici ugradili u prodaju sa upola manjim procentom zarade – em bi ljudi nakupovali majice i posle ih nosali redovno (kome ne treba pamučna, bela majica), i na taj način opet promovisali Metaloplastiku, em bi se majice rasprodale. No, ko mene išta pita…

WP_20150421_pro (21) WP_20150421_pro (22)

Deo atmosfere koja je vladala u hodnicima Zorkine hale možete videti ovde. Kad idem na utakmice, hodnik je potpuno prazan, a sada je bilo nemoguće proći! Koja navala ljudi, koja euforija, kao da se sada trenutno dešava upravo ta pobeda protiv Atletika od pre 30 godina! Ipak, lepo je videti da ljudi to i dalje cene, da ih interesuje, da nisu zaboravili. Metaloplastika, kako god bilo, jeste najuspešniji šabački sportski klub, a da je sreće da se u sve ostale sportove zajedno ulaže koliko u fudbal, bili bismo svetska sila i niko nam nikad ne bi mogao ni primirisati. Ovako, koliko para – toliko muzike. A ni toliko.

WP_20150421_pro (23) WP_20150421_pro (24)

Slučajno se desilo da je u blizini sedeo i Manojlo Ivković, jedan od glavnih likova u Đenadićevom filmu. I sa sobom je imao neke ulaznice. Prosto je fascinantno videti da ih još uvek čuva. Neke od njih su i upotrebljene u promotivnoj kampanji – cenim da je vrlo ponosan. Hehe.

WP_20150421_pro (25)

 

 

 

 

 

 

 

 

WP_20150421_pro (26) WP_20150421_pro (27)  WP_20150421_pro (28)

Ovde iznad vidimo kako su se dogovarali gde će se i kad naći te večeri, da nastave privatno slavlje. Nije u redu da obnarodujemo baš svaki detalj, ali, kako god bilo, verujem da su se lepo proveli i da tema za razgovor nije nedostajalo.

WP_20150421_pro (29) WP_20150421_pro (30)WP_20150421_pro (31) WP_20150421_pro (32)WP_20150421_pro (33)

Ovde imamo još nekoliko detalja s utakmice, da ostane i to zabeleženo. Volela bih da o igri mogu reći bilo šta, ali šta vredi kad ništa nisam videla! Na poluvremenu 12:12, na kraju 26:24 za Metaloplastiku. Revijalno. Prijateljski. Al’ jaki Banjalučani! Iako jesam pod utiskom, lepo se vidi da su bili finalisti Kupa evropskih šampiona (1975, kad su izgubili od Forverca).

WP_20150421_pro (34)

Završi se utakmica, vidim pehar, nekako ne mogu da se okrenem i izađem iz sale tek tako! Vidim da je ograda otvorena, ljudi nisu nagrnuli na teren, pa krenem ja. Tako smo se i uspele fotografisati sa peharom. Te fotografije ću sačuvati za privatnu arhivu, zajedno s onima sa slavnim rukometašima, ali zato ovde delim fotografiju čuvanja pehara. Da nije bilo ovih ljudi oko njega, tačno niko ne bi ni obratio pažnju na njega.

WP_20150421_pro (35)

Za razliku od onih ukipljenih na terenu nevoljnih da se fotografišu za anale, izgleda da je ekipa Borca želela upravo to. Šta su drugo mogli raditi ovako čekajući u hodniku nakon utakmice.

WP_20150421_pro (36)

Ne znam je li iko obratio pažnju na mesec. Lep je bio. Lepo je veče bilo. U gradu se još uvek nalaze promotivni posteri o dočeku šampiona.

WP_20150421_pro (37) WP_20150421_pro (38) WP_20150421_pro (39) WP_20150421_pro (40)

I, za kraj, evo moje zbirke autograma, i evo nekoliko detalja sa izložbe u Šabačkom pozorištu, pa preporučujem svima da odvoje nekoliko minuta i svrate i pogledaju je, jer će postavka biti tamo možda još nekoliko dana.

mp2

Advertisements

2 responses to “samo jedan klub, samo jedan grad – i posle 30 godina

  1. Повратни пинг: 6. kolo plejofa: konačno pobeda protiv Radničkog! – MP – moj klub·

  2. Повратни пинг: 6. kolo plejofa: konačno pobeda protiv Radničkog! | RK Metaloplastika Šabac·

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s