najduža utakmica u istoriji rukometa! (i rasprava o dresovima)


Kako drugačije opisati utakmicu koja traje 60 minuta i 5 sekundi? Jer, videćete na kraju, neko je zaboravio da zaustavi sat, i tako smo imali priliku, možda jednu od vrlo retkih uopšte, da gledamo rukomet duže od zvaničnih sat vremena. Hehe.

WP_20150830_MP-jugovic (1) WP_20150830_MP-jugovic (2)

Odmah videsmo potvrdu reči gospodina Vukovića: ova ekipa deluje vrlo slabo. Posle ovoga viđenog danas, ako uspeju da stignu do plejofa bar, biće u pitanju jedan od sledeća dva slučaja: ili će Vuković kao trener učiniti čudo i od njih napraviti pravu ekipu, ili su i ostali klubovi jednako slabi kao trenutna postava Metaloplastike. Iako navijam za prvi, rekla bih da je drugi znatno verovatniji…

WP_20150830_MP-jugovic (3) WP_20150830_MP-jugovic (4)

Dobro, da se ne lažemo, i vremenske prilike imale su uticaja na današnju igru. Pa, pobogu! Nije normalno da 30. avgusta u našim krajevima bude 35 stepeni (napolju 35, u kući tek koji stepen manje), i da u Zorkinoj hali, koja prima nekoliko hiljada navijača a u kojoj je na utakmici bilo možda 30-40 ljudi, bude kao u sauni. Čak i da zanemarimo što smo opet sedeli na tribinama A i B, tako da je tokom većeg dela utakmice prizor bio kao na ove prve dve fotografije (dobro, možda ne baš tako loše, ali svakako očima neugodno), bilo je izuzetno toplo. Toliko toplo da je jedan od igrača MP, izlazeći na teren, za sobom ostavljao barice vode koja mu je curila s glave i po dresu i šorcu videlo se da je u goloj vodi. Jednostavno, ako sam se ja u publici osećala tako užasno, zahvaljujući temperaturi na koju se nikako nije moglo uticati, u majici bez leđa i papučama, i to sedeći sat vremena, ne krećući se uopšte, ne mogu ni da zamislim kako li je bilo trčati tih sat vremena, u punoj sportskoj opremi, i još igrati.

WP_20150830_MP-jugovic (5) WP_20150830_MP-jugovic (6)

Tako da, eto, može se naći opravdanje što smo ovu, prijateljsku, utakmicu protiv Kaća izgubili (ali, onda, Kaćani su pobedili, njima sve ovo nije smetalo. Hm.).

WP_20150830_MP-jugovic (7) WP_20150830_MP-jugovic (8)

Prvo, naravno da sam kasnila na utakmicu. Po običaju, a delom i zbog toga što nigde nije pomenuto da neće biti otvoren nijedan zvanični ulaz za publiku, dakle nijedan od ulaza s ulice. I dok shvatiš da se može ući s druge strane, na zvanični ulaz za igrače (ulaz za igrače!), i dok obiđeš halu, taman izgubiš koji minut.

WP_20150830_MP-jugovic (9) WP_20150830_MP-jugovic (10)

 

Stižem ja tako početkom 4. minuta, rezultat 1:1. Nastavili smo lepo, polako povećavali prednost, 2:1, 4:2, 7:3… I, to je bilo to što se tiče vođstva Metaloplastike! Od izjednačenja na 7:7, žilavi Kaćani nisu se dali opustiti, i gol po gol, istrgnuše nam tepih pod nogama! Držali smo se nekako tokom prvog poluvremena sa samo nekoliko lako dostižnih golova zaostatka, te na poluvreme otišli sa samo -4, 11:15, ali u drugom poluvremenu vrag odnese šalu. Kaćani pobediše rezultatom 31:22! Žilavi su oduvek bili, u poslednjih nekoliko sezona baš ne možeš da se pouzdaš da će biti iole lako pobediti ih. Nemaju šta da izgube, valjda, a i nekako se baš ne daju. Vrlo žilav tim!

WP_20150830_MP-jugovic (11) WP_20150830_MP-jugovic (12)

U redu je sve to, trebaju nam prijateljske utakmice, taman da se vidi gde smo i kako stojimo, ima li nade. U praznoj hali, dovikivanje oba trenera čulo se vrlo jasno; nije bilo tenzije, dobro smo čuli Vukovića kako dovikuje da se uradi ovo ili ono; čuli smo i trenera Kaćana kako im govori pet kontakata, pet kontakata s loptom, a oni posle 3. šutnu i pogode gol. Eh, kad bi i Metaloplastici išlo tako lako… Prvih nekoliko golova i jeste nagoveštavalo da će golovi na ovoj utakmici ići vrlo glatko, sporo a u velikom luku, preko glave golmana, ali dva-tri puta prođe, ne može baš svaki put. Samo što su na kraju Kaćani tako gađali i pogađali gol! To ti je kad te neko potuče tvojim oružjem. Isto, negde na samom početku, prošlo je više od 3 minuta bez ijednog gola, što je prilično neuobičajeno za rukomet.

WP_20150830_MP-jugovic (13)

Onda nešto razmišljam o dresovima. Prvo, čak neću ni komentarisati što praktično nigde više ne vidim ćirilicu (osim prošle godine na crnim trenerkama Nišlija). Na to sam pomislila videvši da igrači Jugovića ispod zvaničnih dresova nose majice na kojima piše Jugović. Više nisam sigurna, ali u tom trenutku mi se činilo kao da to piše ćirilicom. Onda obratim pažnju na dresove Metaloplastike. Prošle godine nisu imali reklame i sa strane, i na šorcu i na dresu. Ali su nekad na dresu nosili svoje prezime. Toga više nema. Odavno nema. U redu, razumem da klubu trebaju sponzori, ali, boga mu poljubim, pa i na svetskim i evropskim takmičenjima sasvim je normalna pojava da na dresu stoji prezime onoga ko ga nosi. To pokazuje i da je klubu (vrhuški…) bitno da publika zna koga gleda!

A i kad se plaća reklama na dresu, za to se pljune OGROMNA lova, makar i na samo jedan dan. Jedan sponzor Mađara je, recimo, na evropskom prvenstvu 2012. godine toliko love pljunuo da bi tim samo na jedan dan nosio njegovu reklamu da se Balažu Nemčiku, tadašnjem šefu mađarske delegacije i, ako se ne varam, sekretaru EHFa (ili tako neka funkcija), isplatilo da unajmi auto u Novom Sadu, da lično ode u Budimpeštu, po te etikete, da se ranom zorom vrati u Novi Sad, da etikete, zajedno s oba seta zvaničnih dresova, iz Novog Sada pošalje u Beograd, jer je sve moralo ići preko zvaničnih šnajdera u Beogradu, i da sve to do uveče stigne u Novi Sad, gde se igrala utakmica, od čijeg je ishoda zavisilo da li će Mađari proći u osminu finala u Beogradu ili ne. A kad te funkcijaše ne mrzi da se toliko iscimaju, i to lično, i da usput bez pardona iscimaju još i hrpu ljudi, onda zamislite kolika se tu lova vrti. Kamo sreće da naši sponzori toliko plaćaju…

Dresovi se uglavnom menjaju svake godine, a time i reklame na njima, a retko koji igrač menja broj tokom sezone. To mislim da sam videla samo na Pajseru, ali davno bi. Može im se dati pravo i privilegija da bar tih godinu dana na leđima nose svoje prezime uz ime kluba.

Isto tako, na svim tim takmičenjima postoje tačno definisana pravila kolika su slova, i napred i pozadi, kolike mogu da budu reklame, i koliko sme da ih bude, da, da, i gde se na dresu i šorcu mogu prišiti reklame. Tako stekoh utisak da poenta dresa nije da se publici prikažu reklame, već da joj se omogući da lakše prati utakmicu i vidi ko šta igra, koji je igrač na kojoj poziciji. Tako i klupski stručnjaci iz publike mogu da obrate pažnju na potencijalne buduće igrače.

I da ne nabrajam više, valjda je jasno šta hoću da kažem.

A kad nosimo samo reklame, gde je tu igrač? Ima li mesta za njega?

WP_20150830_MP-jugovic (14)

U to malo publike koja je došla, da li da nas nazovem ludacima ili fanaticima, a čisto sumnjam da nas je bilo više od 30-40, ako i toliko, videli smo Đorđa Rašića, Mila Isakovića, decu novog trenera, supruge i decu igrača, jednog bivšeg igrača s devojkom, novinarku TV Šapca, ali i onih standardnih nekoliko starijih navijača koje viđam na utakmicama od mojih prvih dana na tribinama. Otužno je to, u stvari. Onolika hala, a na tribinama ljudi koliko zajedno na obe klupe i za zapisničkim stolom. Valjda će se stanje popraviti kad počne prvenstvo.

WP_20150830_MP-jugovic (15) WP_20150830_MP-jugovic (16)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s