1. kolo plejofa 2015/16: Ne može nam niko ništa, jači smo od sudija!


Prošlo je dosta vremena od kad sam bila na utakmici. Nije mi se išlo. Sezona je protekla bedno i dosadno, utakmice nezanimljive, publika nezainteresovana (što se videlo po odzivu); gotovo da ti ubije volju za sportom.

No, na ovu utakmicu sam baš želela da idem. Na stranu što sam se nadala da ću imati društvo iz Novog Sada, i što sam se plašila ekipe koja nam je opaki rival, i s kojom uvek može da bude nezgodno. Kao i s Kaćanima.

A počelo je neverovatno! Čak mi je i net na telefonu bio dovoljno pristojan da sam mogla redovno da izveštavam i za stranicu na fejsu, što se odavno nije desilo. Zapravo, nikad se i nije desilo, do sinoć.

Onda me frapira koliko je ljudi na tribinama! Ova strana C i D bila je skoro puna, ali i više od 60% A i B. Opet ono naše, kad je neki trofej blizu tu smo da podržimo tim, ali dotad neka igraju za prazne tribine, ko ih šiša. Šteta. A u publici – vuvuzele i truba. Hehe, znak da je došla prava ekipa. Skoro da mi bi žao što nisam obukla navijačku majicu ili nosila kačket MP.

Kao i dosad, sve tehničke detalje možete naći u drugim tekstovima. Recimo, ovde, i ovde. Ja se time ne bavim. I zapisnik s utakmice se može iskopati na netu – vrlo kvalitetno urađen.

E, sad, ono čime se ja bavim jesu utisci. A prvi i najdugotrajniji bio je miris. Ili je neko u blizini mene sedeo izuven, ili je tokom cele utakmice jeden neki čips ili smoki s ukusom sira. Pa, ljudi, imajte milosti, u zatvorenom smo prostoru…

Sad, ozbiljno. Zakasnila sam nekoliko minuta, po običaju, ali došla taman na vreme na vidim da MP vodi, i to lepom razlikom za sam početak utakmice, 7:3. Ili je bilo 7:4. I ta razlika održavana je tokom cele utakmice. Možda najviše što se Voša približila behu 2 gola, ali to se odmah vraćalo na 3, a često i više. Sredinom drugog poluvremena bilo je čak +7 za plave. Na obe strane bilo je atraktivnih i brzih akcija. Oba golmana dobro su se pokazala, ali Arsi opet skidamo kapu i čestitamo na sjajnim odbranama! Rekla bih da odavno nismo videli ovako dobru utakmicu u Šapcu. A ako se po jutru dan poznaje, imaćemo šta videti tokom plejofa.

Mada, realno, samo sam od Vojvodine i očekivala da bude jak tim. Ostali su prilično slabi, a samo MP igra prilično neujednačeno, čas dobro, čas osrednje. Ukoliko mogu da tipujem, jedine dve ekipe koje imaju šansu za prva dva mesta u plejofu i jesu Vojvodina i Metaloplastika.

Ono što će sigurno ostati zapamćeno jesu sumnjive sudijske odluke. U više navrata publika je burno reagovala na sumnjive aršine po kojima se delila pravda, a svakako jedna od najsumnjivijih odluka bila je da se ne prizna gol Metaloplastike dat u poslednjoj sekundi prvog poluvremena. Jednostavno, lopta je silovito poletela ka golu pre isteka poluvremena, sirena se začula dok je lopta bila u vazduhu, a kad je završila u mreži cela hala oduševljeno je skočila na noge i počela se radovati. Samo, sudija je mahnuo obema rukama po vazduhu i tako gol prohuja s vihorom. Koja truba! Tako nešto se ne radi, osim ako ne želite da svima jasno stavite do znanja u korist kog tima sudite. Čak, čini mi se da odavno nisam videla da se gol dat u poslednjoj sekundi ne prizna. To se ne radi. Gol se priznaje! Obavezno.

Što se tiče toka utakmice, malo detalja. Pred kraj prvog poluvremena, u 25. minutu MP vodi, 13:10, a publika sve burnije reaguje na sumnjive sudijske odluke, koje su do kraja utakmice postale vrlo otvorene. Ubrzo zatim, malo sreće za MP, lopta se odbija o golmana Voše i ipak završi u mreži, a golman ostaje zbunjen 🙂 Na poluvremenu, dakle, 14:11, zbog tog poništenog gola. Ljudi ispred mene su kasnije, tokom celog drugog poluvremena, svaki put kad bi Milovan Đenadić objavio rezultat, govorili taj rezultat s jednim golom više za MP, da se zna da nam je gol ukraden na pravdi boga. U drugom poluvremenu i publika postaje sve glasnija, pa u 37. minutu  plavi vode s +5, 17:12, igra je sve sigurnija, atmosfera konačno baš kako i treba da bude. Svaka čast! Aaaaajmooooo! U 43. minutu, razlika je ista, 19:14. Ali… U 44. minutu, Vojvodina dobija sedmerac, koji Filip Marjanović ne uspeva da pogodi (pored Arse na golu nema šanse…), a publika navija: „Filip je naaaaš!“. Hehe. Na 49.54, tokom tajmauta, začula se i stara himna MP, rezultat 21:15, a Đenadić diže publiku. Sjajno! Ubrzo posle toga, trenutak za nevericu, vidim da se u prvim redovima nalazi Manojlo Ivković, ogrnut onim plavo-belim šalom, nekadašnjim navijačkim šalom Metaloplastike, čovek ustaje, okreće se ka ostatku tribina, i diže publiku! U 57. minutu još jedan tajmaut, Manojlo se ne predaje, rezultat 23:18 za plave, ali ne da se Voša, nikako da se slome. Iiii, kraaaaaj, 24:20! Ali, ne! Sudije Vojvodini dodeljuju još jedan sedmerac, i taj gol se priznaje. Kako zgodno.

Zbog svega toga i ovaj naslov. Kad nam je dan, a sinoć očigledno jeste bio, ne može nam niko ništa, najjači smo, najjači. Ni sudije, ni poništavanje golova, ni sedmerci za protivnički tim, ni isključenja, ni sumnjive odluke, ni nejednaki sudijski aršini. Da se zna ko je bolji! I tačka.

I, za kraj, izgledalo mi je da mi se kamera na telefonu malo sredila od kad sam promenila operativni sistem na telefonu, ali, avaj, ipak ne. Galerija je ovde. Takođe, imala sam tehničkih problema sa stavljanjem vodenog žiga na slike, što ne bi trebalo da se dešava.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s