Zdravica Ljubiše Barovića


Pre nego što sam pre nekoliko dana otišla u Novi Sad, gledala sam neke stare intervjue po netu, otkrivala kako je bilo igrati rukomet nekad u najboljem klubu u najboljem gradu… I, uz sve to, i posle toga, i dalje mi se kroz misli motaju stihovi Ljubiše Barovića koje smo imali priliku da čujemo u filmu RUKOMETNI VANZEMALJCI. Imamo i snimak, ali lepo je i pročitati ih.

Pamtim kada smo imali i kada nismo,

pamtim prvi poljubac, prvo iz vojske pismo,

pamtim prvu ulogu, pamtim punu salu,

pamtim kad sam više od 200 puta izigravao budalu.

Patim glupe ratove, glupe vođe,

ali sve to bude i prođe.

Ne tuguj, generacijo,

prljavo, zlo i ružno preko ramena baci,

mi smo svedoci da postoje vanzemaljci,

iz nekog paralelnog sveta, vanzemaljci rukometa,

oni iz Šapca, oni čivijaši, tako svetski a tako naši.

Dižem ovu čašu za njih i za nas,

osećam ponos, sreću i čast.

Živeli!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s