6. kolo plejofa: pukli kao zvečka od Voše u NS, 27:17 (14:9)


Znate ono kad ustanete na levu nogu pa vam sve od jutra krene naopačke. E, pa, tako smo se i mi juče proveli, ne samo u Novom Sadu nego i pre polaska iz Šapca. Prvo ja rešim da dođem u NS dan ranije i ustupim drugima mesta koja sam rezervisala. Onda se pre polaska pojavi policija i legitimiše ljude, kao da smo krenuli s bakljama i kao da nam na čelu vrišti da smo huligani. Ekspedicija je krenula u Novi Sad pod policijskom pratnjom i rotacijom. Meni to nije bilo problem na evropskim prvenstvima u rukometu, navikla sam bila da sarađujem i sa policijom i sa žandarmerijom, ali tad se znalo ko se i kad i kako obaveštava i s kojim ciljem. Najžešće mi je što su s navijačima bile i devojčice, dakle maloletna lica, i uopšte žene svih uzrasta. Pa, ako one liče na huligane, onda zaista. Bez komentara.

Dalje, javljaju mi da u 5 do 4 da su krenuli. Znam da od autobuske u Šapcu do ulaska u NS može busom da se stigne za sat vremena, čak i sa zaustavljanjem na usputnim stanicama. Kad, za 45 minuta mi javljaju da su na Iriškom vencu. A posle manje od 10 minuta da skreću ka mostu. Ko je i kako diktirao brzinu vožnje, zaista mi nije jasno. Onda, navrat-nanos, trčim do Futoške jer smo se dogovorili da me tamo pokupe, duša mi je na nos izašla, kad oni čekaju kod Nisa da dođe novosadska patrola. Skupe se, kreću, ne mogu Bulevarom slobode, nego ti trči ka Merkatoru. A noge teške kao olovo. Ja tamo, ljudi poizlazili iz busa, niko ne zna što se i dalje čeka. Eto, dragi sugrađani i navijači, izvinjavam vam se svima što ste zbog mene čekali, ali uzmite mi kao olakšavajuću okolnost to što sam ja jedan od organizatora tog jučerašnjeg odlaska na utakmicu. Možda me ne biste čekali da smo na vreme znali putanju kojom će se ići od ulaska u NS do hale, pa sam mogla na drugi način otići do hale. Pritom, i dalje nam nije jasno kako je policija saznala za naše putešestvije, i ko je koga obavestio i kako su se stvorili kod nas.

Onda, zašto nismo išli najjednostavnijim putem, Bulevarom oslobođenja do autobuske pa Jaše Tomića, i odmah na Sentandrejski put? Zašto putanjom gradskog busa 11 (ne znam sad je li A ili B)? Skroz okolo, po putićima i puteljcima i bez potrebe krivudati, i onda Temerinskim putem. U halu smo, nakon pretresa i kupovine karata, ušli tek neki minut pre početka utakmice. Dovoljno da čujemo predstavljanje i državnu himnu.

I onda poče utakmica, a time i potpuni i neočekivani sunovrat ekipe Metaloplastike. Vidim sad komentare po fejsu kako je trener kriv za poraz jer mu je najbolji šuter presedeo celu utakmicu, ali mislim da takvi komentari nisu na mestu. Nisam tu nikoga da branim, nikome ne držim strane, samo pričam šta sam videla. A videla sam da ekipa koja je sinoć igrala kao da je došla na utakmicu potpuno nespremna. Arsi je to bilo jedno od gorih izdanja, a to je uticalo i na celu ekipu. S druge strane, oba golmana Vojvodine briljirala su i branila apsolutno sve. A i da se ne lažemo, naših šuteva bilo je vrlo malo, a i od to malo što smo videli dosta je bilo vrlo slabo, skoro kao da su loptu bacali golmanu a ne negde oko njega. Igrači Vojvodine takođe su bili nezaustavljivi, predvođeni sjajnim Filipom Marjanovićem, koji nam je dobro poznat iz vremena kad je igrao u Metaloplastici. Njegove šuteve prosto nije bilo moguće zaustaviti, letela je lopta ka golu munjevitom brzinom. A mi kao da nismo ni smeli da šutiramo. Ni napada ni odbrane. Napad nam se svodio na puko dobacivanje lopte susednom igraču jer se niko nije usudio da šutira. Zašto, ne znam.

Što se tiče statističkog, razultatskog dela, utakmica počinje pogotkom Novosađana, da bi u 5. minutu rezultat bio izjednačen, 2:2. Odmah počinju i isključenja na obe strane, pa je, što se tiče tog dela igre, bilo vrlo grubih poteza u obe ekipe tokom cele utakmice. U 14. minutu Vojvodina i dalje vodi, 7:4, a Filip Marjanović pogađa drugi sedmerac. Odmah sledi tajmaut. U 17. minutu, 10:6 za domaći tim, i postaje jasno da se među redovima Šapčana ne uspeva pronaći rešenje problema koji tek počinje da preti. U 26. minutu, 12:9 za Novosađane, Marjanović pogađa treći sedmerac, a MP dobija isključenje. Na poluvremenu rezultat opasnih 14:9 za Vojvodinu.

U drugom poluvremenu, tajmaut pri rezultatu 17:10. Ja sam verovala, slepo, da tolika razlika i dalje nije nedostižna, ali… U 42. minutu čak 19:12, i Kobaja isključen na dva minuta. U 47. minutu mogli smo samo da prihvatimo neizbežno, a to je da je samo pitanje koliko će boleti ovaj poraz – 22:13 za Novosađane. Posle toga kao da su se i igrači potpuno predali. Poslednjih nekoliko minuta pogoci Vojvodine postali su formalnost, lopta se bez trunke otpora nalazila u našem golu, a oni nikako da prestanu. Bilo je gušt dodatno poniziti Šapčane i revanširati im se za poraz prilikom prethodnog susreta u Šapcu, znam. U 55. minutu 26:15, i još jedan tajmaut. I tako dođosmo do 27:17 na kraju, bodovi ostaju u Novom Sadu, a Šapčanima ostaje da se do sledeće utakmice u Šapcu psihički oporave i nastave pobednički niz.

Dobra strana ovog poraza je što smo još uvek prvi na tabeli, ali je razlika između Metaloplastike i Vojvodine sada samo jedan bod.

Utakmica se završava, igrači se pozdravljaju, i plavi ostaju na terenu i ono malo nas što je ostalo na tribinama počinje da im aplaudira, a policija kreće da nas ISTERUJE s tribina, ‘AJMO NAPOLJE, ‘AJMO, NEĆEMO CEO DAN SEDETI OVDE. Vrlo ružno i nesportski. Njima je posao da obezbeđuju utakmicu i postaraju se da se ne desi neki izgred, ali ne i da odlučuju kada će navijači izaći iz hale – naročito zato što ne bismo ostali dva sata, nego pukih nekoliko sekundi. Isto tako, kad smo počeli da izlazimo iz hale, navijače Vojvodine su ZADRŽAVALI da ne dođu u kontakt s nama, kao da kugu prenosimo. Iskreno, ljudi, kad moram tako da se izrazim, ŠTA, KOD VRAGA, TO TREBA DA ZNAČI? Zašto obezbeđenje nije na takvom nivou kad je fudbal u pitanju? Da jeste, ne bi se tribine redovno demolirale i palile. Nego su našli nas da ganjaju i ponašaju se prema nama kao da smo iz zatvora došli. Sve to ostavilo je vrlo ružan utisak na mene.

A da ne pominjem druge malverzacije dok smo još organizovali sve. Da nam iz ekipe Vojvodine jave da je utakmica pomerena za nedelju, u redu, ali da nam odmah posle toga jave i da je odložena za pola 7 (umesto 17.45), to zaista nije u redu. Čije je delo i kome je išlo u korist takvo ponašanje zaista ne znam, ali, kad se sve sabere, svakako se neko dobro potrudio da nam dolazak u Novi Sad ostane u vrlo gorkom sećanju, gotovo da ne poželimo da ikad više dođemo.

U povratku kući umalo da ostanemo jednog navijača. Krenuli smo, a neko je primetio da fali čovek! Zovi ga na mobilni, ne javlja se, ne znamo da li je rešio da ostane u NS ili ne. Sreća da se pojavio na vreme, inače bi ostao tu.

Neko je u busu primetio da smo na utakmici sedeli kao u pozorištu, nikakvog navijanja, nikakve podrške. Žao mi je što smo ostavili takav utisak jedni na druge. Meni, recimo, nije bilo prijatno da se derem i skačem kao majmun kad se oko mene nalazi deset specijalaca, kao da smo robijaši najgori. Manje ih je bilo oko one ekipe navijača Vojvodine koja je tokom cele utakmice skandirala VOŠALE, ALE, ALE i udarala u bubanj. Svi koji nisu bili zadovoljni ovakvim našim ponašanjem mogli su to promeniti – svojim primerom. Dakle, ako hoćeš da navijaš, navijaj! Skači! Urliči! Animiraj masu i vrlo verovatno će i drugi slediti tvoj primer. Ali nemoj biti nezahvalan i pred svima izjaviti da je lud onaj ko je to organizovao i da tako nešto ne treba nikad više da organizuje. Nama je bilo i više nego drago što smo ovo uspeli da organizujemo, naročito jer znamo od čega smo krenuli (ni od čega – samo od ideje i dobre volje), a i ako se ponovi nemoj se prijaviti da ideš, i stvar rešena. Gledaj utakmicu pred televizorom i divljaj koliko hoćeš.

Još mogu da zaključim da smo, organizujući odlazak na ovu utakmicu, i nakon nje, naučili nekoliko bitnih lekcija. Uvek prvo obavestiti šabačku policiju, krenuti bar 15 minuta ranije od planiranog (ma koliko nam se činilo da je dovoljno vremena, uvek treba računati na nepredviđene okolnosti), uvek reći kad se kreće sa utakmice, uvek će biti onih koji sve kritikuju POSLE a sami se ne bi potrudili da išta promene PRE, i uvek će biti nas idealista koji se potrudimo da ljudima nešto omogućimo pa dobijemo po njušci zbog toga.

Deo atmosfere s utakmice:

(Još jedna napomena za kraj. Stigla sam iz NS, pa fotografije možete pogledati u galeriji, ili ovde.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s