zašto nas nema


Dugo nas nije bilo. Pitanje je da li ćemo i nastaviti da radimo sve ovo.

Za sada ponovo radim sama, a to je rezultat stvari koje su se izdešavale u prethodnih mesec dana, a o kojima ću pomenuti tek detalje.

Videli ste da je odigrana utakmica kojom se uopšte nismo bavili – a oni koji su otišli da je odgledaju uživo razočarali su se što publike nije bilo ni za leka. Kako i da je bude kad NIKO ne obaveštava. Ja i nisam bila u zemlji. 

Mi smo pokušavali, trudili se, radimo već 3 godine, iz čistog zadovoljstva i ljubavi prema rukometu, ovom gradu i ovom klubu; prenosimo vesti do kojih dođemo a koje smatramo iole bitnima, da bi to dovelo do toga da trpimo kiber nasilje – što na fejzbuku, što preko mejlova, od ljudi koji se ni imenom ne potpišu, ili izmišljaju virtuelne identitete i pišu pod tuđim imenima, ne kažu ni ko su ni šta su, ali se smatraju dovoljno stručnima da nam prete da će nas tužiti, da nas čeka da platimo debelu odštetu jer koristimo ime i grb kluba čiji smo navijači.

Prešli smo na novi, zakupljeni domen, preselili sajt tamo, našem timu pridružio se profesionalni programer koji nam je poklonio zakupljeni domen na kome bismo mogli dalje razvijati i usavršavati sajt; jedini smo klub u zemlji čiji navijači vode sopstveni sajt; i opet ne valjamo, i opet nije dovoljno, i opet nekome smetamo.

Nismo mi krivi što je zvanični sajt kluba pukao. Nismo ga mi postavili na lošu platformu niti ga loše isprogramirali. Nismo mi krivi što već 10 godina na njemu ništa nije promenjeno, niti što je beskoristan, niti što hosting nije plaćen ko zna koliko. Niti što našu stranicu navijača Metaloplastike na fejzbuku prati više ljudi nego zvaničnu stranicu kluba.

U stvari, za to poslednje jesmo krivi.

Krivi smo i jer se trudimo, jer radimo, jer komuniciramo s ljudima, odgovaramo na svaku poruku, skupljamo informacije i trudimo se da širimo dobru energiju. Krivi smo što naše tekstove ljudi čitaju i komentarišu. Krivi smo jer nam tekstove na sajtu pročita i po 11 hiljada ljudi, i jer objave na fejzbuku ponekad dopru i do 5 hiljada ljudi. Krivi smo jer su nas primetili i drugi klubovi u zemlji, i što nas zovu i novinari iz okolnih zemalja. Krivi smo što nam profesionalni fotograf poklanja fotografije. Krivi smo što sa nama žele da sarađuju svi sportski poslenici u našem gradu osim onih iz kluba! Krivi smo, eto, mi, što klub ne funkcioniše i što u nama, dobronamernim navijačima, vidi priliku da se dodatno ovajdi.

Mislim da bi to bio presedan u istoriji, da klub tuži svoje navijače jer – koriste ime i logo kluba za navijanje! Ako se neko našao uvređenim i osramoćenim zbog toga što smo preneli vest drugog sajta o nedoličnom ponašanju (i naveli izvor!), o tome je trebalo da misli pre nego što se takva vest na internetu i pojavila, dakle da spreči umesto da leči. Nismo mi ništa loše uradili, nego neko drugi. Molim lepo. Ćao, do viđenja! 

A kako ćemo dalje funkcionisati – ne znam. Ja od sledeće nedelje više neću ni biti u Šapcu, vraćam se u drugi grad i počinjem tamo da radim, jer – hej – eto još jednog sistema u Šapcu kome ne odgovaram što se trudim da postignem nešto na poslu koji sam posvećeno radila a čiji je razultat krajnja nezahvalnost onih kojima sam poklonila vreme, pažnju, znanje, urme.

Većinu vesti vezanih za utakmice, termine, turnire i rezultate prenosio je kolega. Moji su bili tekstovi i još neke stvari na koje čitaoci i pratioci ovog sajta nisu ni obraćali pažnju a koje su takođe bitne za funkcionisanje sajta. Od sledeće nedelje radiću to za nekoga drugog, ko će me za to i plaćati. Imali smo i profesionalnog fotografa, i pravog programera. Još uvek ne znam ko će ostati sa mnom; ni da li ću ostati na ovom sajtu ili na tom novom – zato i pišem ovde, gde je sve počelo. 

Da se razumemo: nisam ovo radila da bih bila plaćena (ali ni to ne bi bio loš ishod, da je iko želeo da prepozna potencijal koji smo imali na ovom sajtu i s njime povezanim profilima i stranicama na društvenim mrežama). Od trenutka kad sam se posvetila Metaloplastici, još u srednjoj školi, da sam provela trenirajući onoliko vremena koliko sam provela na treninzima i utakmicama, i u poslednje tri godine radeći na ovom sajtu, mogla sam dosad imati ne samo crni pojas u svom sportu, već 4. dan!

Nikad nisam imala nameru da išta loše pišem o bilo kome. Nisam širila izmišljotine, nisam pisala o stvarima koje sam saznala a koje bi i te kako oštetile klub, nisam pisala senzacionalističke tekstove.

Kritikovala jesam, ali samo s ciljem da se nešto popravi, jer ako svi potvrdno klimaju glavom i tvrde da je sve dobro a kuća ti se pred očima ruši – kako može da bude u redu? Ne može.

Nisam zaposlena u klubu, niti imam ikakve privatne ili profesionalne veze s klubom. Nemam tajne kanale informisanja niti insajdere koji bi me obaveštavali o unutrašnjim trzavicama i problemima u klubu. Nemam, jer me to ne zanima. Čak i kad bih imala sve to, ne bih takve stvari prenosila, jer nisam profesionalni novinar koji živi od baljezgarija koje piše.

Ja sam se bavila sportom, i uspesima, ali i (sportskim) neuspesima, tima koji čini rukometni klub Metaloplastiku. 

Da li će tako ostati, ili sam za sav trud i vreme zaslužila da zatvorim sajt i pustim da sve potone – neka kažu oni koji me prate. 

Advertisements

One response to “zašto nas nema

  1. Žao mi je što je došlo do toga da se povučem iz ovog projekta, koji je zahvaljujući tebi i pokrenut. Nadam se da će moje mesto zauzeti neko ko, ako ne isto onda makar slično, voli ovaj klub. Ja sam tu i tvoje tekstove ću uvek pratiti, a ako misli neko da će bolje biti bez naših objava, neka ih i ne bude.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s