ponuda koja se (ne) odbija


Iako se na sve strane, i na velika usta, promoviše nova uprava kluba, moja iskustva iz druge ruke nešto su drugačija. Neka mi ovaj tekst zameri ko god hoće – niko me ne tera da ovo radim, niti me iko plaća da pišem u bilo čiju korist. I u tome je lepota samozapošljavanja – nema cenzure, samo autocenzura, hehe.

Prvo, stoji to da su počeli da se bave promocijom kluba i širenjem opsega saradnje s medijima i navijačima bukvalno od prvog trenutka. Videli ste u prethodnom tekstu da je iz kluba potekao i snimak na kome igrači pozivaju navijače da ih podržavaju na svakoj utakmici. Nadam se da to neće prerasti u cirkus koji će oduzimati više vremena ili zahtevati više energije nego izvorna aktivnost kluba.

Stoji i to da su konačno počeli da rade i na stranici na Fejzbuku, što znači da ćemo sada konačno u pravo vreme imati i prave informacije, jer je klub shvatio da je bitno da dođe u kontakt s publikom, da im pruži informacije i da se radi na promociji kluba.

Znači i da mi više nećemo morati da održavamo tabelu i vodimo zapisnike o tome na kom se mestu koji klub nalazi.

Jedva čekam da vidim novi sajt! Iskreno, imala sam mnogo ideja kako bi ga trebalo urediti, koje elemente ubaciti i kako organizovati postojeće informacije, pa jedva čekam da vidim kako će to tehnički osmisliti i sprovesti nova uprava.

Ali, meni i dalje smeta jezik. Smeta mi nepoštovanje pravopisa i gramatičkih pravila srpskog jezika. Smeta mi uplitanje stranih jezika u naš i pogrešno transkribovanje stranih imena. Smeta mi ćelavica, kako se popularno naziva latinica bez dijakritičkih znakova. Ćelavica, ili ošišana latinica. Sreća da u imenu kluba ne postoji slovo s hipokritičkim znakom, inače bismo vrlo verovatno gledali pogrešno ime, kao što već vidimo da se dešava s imenima drugih klubova.

I nemojte mi reći da pismo nije bitno. Bitno je. Da nije, ne bismo ni učili razliku između c, č i ć, niti između z i ž. Ne bismo ih izgovarali ni pisali drugačije. Zašto je problem na internetu napisati ispravno ime ako već rukom pišemo sva slova i sve hipokritičke znake na njima? Svi telefoni imaju našu latiničnu tastaturu. Treba je instalirati ili promeniti podešavanja u telefonu. S računarima je isto tako. S ćirilicom – još lepše. Mislim da je moj telefon poslednji koji je u najnovijoj verziji operativnog sistema ponudio srpsku ćirilicu, tako da opravdanje upotrebe lošeg pisma vidim samo u lenjosti. Zahvaljujući ruskom jeziku još pre više godina na internetu su se pojavili ćirilični domeni. Hej, ćirilični domen! A ljudima teško da koriste latinicu…

Smeta mi i omalovažavanje. Rekli su nam da „ne mogu i neće“, NEĆE, da nas plate kao profesionalce jer to nismo. U redu. Nismo profesionalci. Napravili smo jedan sajt, pa još jedan. Treći smo dobili od nekoga koga takođe vodi ljubav ka ovom klubu. Omogućili prenose utakmica kad god ih je bilo preko interneta. Tehnički sređivali slike i snimke u programima za obradu slika i snimaka. Sređivali i održavali profile navijača kluba na fejsu, tviteru, instagramu, jutjubu. Uspostavili saradnju s igračima, s gradom, postali pouzdan i blagovremen izvor informacija čak i stranim novinarima. Posvetili smo svemu tome puno vremena, oduzimali od svojih obaveza, od porodice, od veza, od sporta.

Ograničili smo se na amatersku obradu materijala jer nismo zvanični ogranak kluba i nismo imali afinitete da ikome otimamo posao ili budemo konkurencija.

Zahvaljujući predanom radu i trudu stigli smo na sam vrh prve stranice na Guglu, a da nema zvaničnog sajta u kešu vrlo bismo verovatno bili prvi. Postoje firme koje se bave time da sajt klijenta na osnovu ključnih reči optimizuju ne bi li se našli na tako visokim pozicijama na Guglovoj pretrazi, a klijenti to debelo plaćaju.

A mi smo to uradili sami, nemajući pojma o tome šta radimo i kako to treba raditi.

I nismo profesionalci.

Zauzvrat smo dobili i predlog da, ukoliko počnemo da održavamo zvaničnu stranicu kluba na Fejzbuku, ugasimo stranicu navijača kluba da ne bismo bespotrebno imali dva kanala informisanja skoro istog opsega ljudi.

Klubu ne trebaju fotografije. Ne trebaju im snimci. Ne trebaju im tekstovi. Ne treba im ništa osim fejsa.

Apsurd je što u firmi u kojoj radim – radim upravo sve to. U stvari, radim samo deo s pisanjem tekstova i održavanjem profila na društvenim mrežama promocijom tekstova koje napišem. Programeri prave sajtove, dizajneri rade grafiku, stručnjaci za SEO rade optimizaciju, a ja pišem tekstove za blogove. Na srpskom i na engleskom jeziku. Stručne tekstove, medicinske, turističke. Neki klijenti za dve objave na fejsu i jedan tekst na sajtu nedeljno plaćaju četvorocifrene iznose u evrima. Neki plaćaju manje – jer im se radi samo jedna stvar. Nekima se radi nešto drugo.

Apsurd je što jesam profesionalac nekome ko me zaposli da radim jednu ili dve stvari, a onome kome radim iz čistog sportoljublja i filantropije, i kome mogu da radim 5 stvari – nisam.

Vrlo dobra procena sposobnosti i karakteristika ljudi kojima smo okruženi.

Vrlo profesionalno.

Vrlo lepo.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s