8. kolo RSLS 16/17: Plavi se probudili protiv Morave, 34:22 (19:11)


Gledam sad šta sam pisala na stranici tokom utakmice i jedva da se sećam ičega. Bejah blago psihički odsutna (i sama) iako sam gledala utakmicu, pa će verovatno i ovaj tekst biti nešto kraći i ne preterano bogat utiscima.

Moram prvo da pomenem fotografije. Ne objavljujem ih – bar ne još uvek. Prvo što ne stižem, a drugo zato što sam imala informaciju da će zvanične fotografije s utakmica biti blagovremeno puštane. Bar je takav bio dugoročni plan. E, sad, ko to radi i kako ne bih znala. Znam da, dok smo mi radili kako je valjalo, trebalo nam je relativno malo vremena da sve iskoordinišemo s našim fotografom, obradimo i postavimo na net.

Rekli su da im ne treba tekstopisac – a tekstova nigde.

Rekli su da im ne treba fotograf jer imaju svog – a fotografija nigde.

Rekli su da im ne treba ništa osim održavanja stranice na fejsu – a nigde nikakve aktivnosti. Na fejsu da, vidim da rade promotivne postere, grafike, ali nigde drugo.

Zato je za ovaj posao potrebno više od jednog čoveka – naročito jer svi mi imamo i druge poslove.

Fotografa i dalje vidim na terenu tokom utakmica, ali fotografija nigde. Očekivala sam da će nova uprava i novi administrator zvanične stranice na Fejzbuku postavljati fotografije tokom utakmice, a nakon iste puštati u etar bar neki deo zvaničnih fotografija. Avaj. Isto je tako bilo i prethodnih godina. Možda ću ipak morati i ja da nastavim da se bavim tim fotografijama.

No, da se vratimo utakmici.

Kao što sam i ranije primetila, kada se ekipa promeni, potrebno je neko vreme da se igrači upoznaju, uigraju. Veselin Vuković je trener koji uspeva da od igrača napravi tim, ma koliko da se kratko poznaju. To nam je najbolje pokazao na evropskom prvenstvu u rukometu za muškarce, koje smo imali prilike da gledamo kod kuće pre nekoliko godina. Nakon toga, prošle godine je uspeo da, nakon 30 godina, osvoji Kup Srbije. Mislim da sada nastavlja istim putem. U prvih nekoliko utakmica momci su igrali nešto slabije, ali polako počinju da pokazuju potencijal koji je Vuković u njima prepoznao.

Od samog početka polako je postajalo jasno ko će odneti bodove iz ove utakmice. Momci iz Šapca su na samom početku poveli sa značajnom razlikom, te je u 15. minutu rezultat bio 8:4 za domaći tim, a 4 minuta kasnije 10:5, i to nakon sedmerca Morave na koji plavi uzvraćaju novim golom. Tu primetih da se za vreme izvođenja sedmerca vreme više ne zaustavlja, a čini mi se da nekad nije bilo tako. Možda nisam u pravu – neka me iskusniji isprave.

Takođe su me iznenadile sudijske reakcije, odnosno odsustvo istih u nekim situacijama. S jedne strane je to dobro jer tok utakmice nije prekidan bez potrebe, ali s druge strane i nije dobro jer je moglo doći do nepoželjnih situacija.

U nekim slučajevima tajmaut znatno pomogne ekipi koja se brani, ukoliko se uzme u dobrom trenutku. Ali Moravi ništa nije moglo pomoći. Na 20.07 trener Morave uzima tajmaut, pri rezultatu 12:7, ali vajde nema, Metaloplastiku zaustaviti ne mogu. Naročito Šila i Vorkapića. Od 14 golova MP, 4 je dao Vorkapić, do 24. minuta. Pred kraj poluvremena, pri rezultatu 18:10, Vorkapićevih golova beše 6, Šilovih 5. Eto koliko su bitni pojedini igrači. Svaki tim ima glavne šutere.

Možda nisam dobro videla, ali nije mi se činilo da trener Morave pravi neke veće probleme koji zaslužuju sankcije. A upravo se to desilo: sudija je opomenuo gospodina besnom opaskom. Činilo se da će i publika reagovati, ali te mlake reakcije nisu vredne pomena. Bilo je, na samom početku utakmice, nekih eksplicitnijih komentara – opet bih rekla da su to ljudi koji, i kad dobacuju, uvek sede negde napred i žele samo da iskale bes na nekome, bilo da su komentari pozitivni ili negativni.

Na poluvremenu ostaje 19:11 za Metaloplastiku.

U drugom poluvremenu, rezultatska razlika se samo povećavala, te je na 37.30 rezultat bio 21:12, na 38.20 22:13, i vrlo smo jasno i glasno čuli Kobajino nerviranje na terenu. Nekako baš u tom trenutku publika se utiša – znate onaj neprijatni trenutak dok svi pričaju, vi ste među njima, i toliko se unesete u neku ponižavajuću priču da u jednom trenutku naglo shvatite da se samo vi čujete. Pa, tako nekako.

U 46. minutu rezultat je 26:16 za Metaloplastiku. Od toga, 3 je dao Marinović. Morava daje još jedan gol, ali i Šile ubrzo uzvraća i razlika je opet 10 golova, 27:17. Polako ulazimo u završnicu utakmice. U 52. minutu #7, Zlatko Rakić, isključen je na 2 minuta, uz dodatni, treći, sedmerac za Metaloplastiku. Šile, naravno, pogađa. Uskoro obe ekipe igraju s igračem manje, jer na klupu odlazi i Došen. A treba posebno napomenuti uzdah razočarenja koji se proneo publikom nakon propuštene prilike za novi gol. Razlika je sve veća. U 55. minutu Marjanović za Moravu pogađa 4. sedmerac, za 32:19, ali ništa više. Pao je još poneki gol, za konačni rezultat 34:22. Bodovi ostaju u Šapcu!

Naredna dva kola Metaloplastika igra u gostima: prvo protiv ekipe Spartaka iz Subotice, a zatim i u Novom Sadu protiv Vojvodine. Čak sam razmišljala da odem i u Suboticu. Ali. Em oktobarski festival piva u Novom Sadu, em rođendan, em treba da se vidim s više ljudi, a dan traje samo 24 sata, neki rade; treba se i snaći i isplanirati. Nemoguće je na sve strane.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s