Novi domet domaćeg rukometa: prepucavanja zvaničnim obaveštenjima


Izgleda da je domaći rukomet debelo zaribao – to nam pokazuju nekolika zvanična obaveštenja tokom poslednjih meseci. Akteri nove epizode su rukometni klubovi Šamot 65 iz Aranđelovca i Sloga iz Požege, a razlog: opravdavanje ili izgovori za poraze i pobede. Šta se desilo?

Prenosimo celu vest koja je osvanula na sajtu Sportskog žurnala:

Šamot saopštenjem odgovorio Slogi: LJuti jer su ih pobedili amateri

04 mart, 2017

Povodom saopštenja Sloge u kome se Požežani žale na nekorektnost Aranđelovčana, „koji nisu želeli da im izađu u susret i odlože prvenstveni meč Super lige“, oglasio se i Upravni odbor Šamota

FOTO: srls.rs

Saopštenje Aranđelovčana prenosimo u celosti:

„Povodom saopštenja Sloge želimo da se obratimo javnosti, jer se osećamo prozvanim, kako naš klub tako i predsednik Miloš Milinić.

Šamot 65 želi da čestita Slogi iz Požege na ulasku u četvrtinu finala Čelendž kupa i želi im da prođu i narednu rundu takmičenja. Možemo da kažemo da nam je drago što u pravom svetlu prezentuju ime svog kluba i naše zemlje i nadamo se da će i naš klub u narednim godinama biti u situaciji da igra Evropska takmičenja.

Posle saopštenja u kome Sloga proziva predsednika našeg kluba kao i naš klub zajedno, moramo da odgovorimo na optužbe koje su iznete. Nekoliko stvari nam nije jasno kada su u pitanju problemi Sloge.

Naime, u saopštenju oni navode da mi nismo hteli, iz nekog našeg hira, da odigramo utakmicu 18. kola u terminu koji odgovara gostima, a to je kako su oni želeli da bude sreda 8. mart.

Kao razlog su naveli umor igrača zbog igranja dve utakmice Čelendž Kupa sa bugarskom ekipom Lokomotivom iz Varne 25. i 26. februara.

Takođe navode da pored utakmice u Aranđelovcu koja im je jako bitna, Požežani imaju i derbi meč narednog vikenda sa ekipom Partizana. Da bi smo objasnili javnosti zašto je utakmica odigrana 1. marta navešćemo nekoliko razloga:

1. Utakmica je morala da se odigra jer su termini 8. i 29. mart 2017. godine zauzeti zbog obaveza Sloge u Kupu Srbije gde se takođe nalaze u četvrtfinalu, a 25. marta su zakazane prve utakmice četvrtfinala EHF Čelendž kupa, pa bi i utakmicu 22. kola Sloga morala da odigra u nekom ranijem terminu.

2. Do kraja regularnog dela sezone je ostalo još četiri kola, tako da bi se u pitanje dovela u regularnost prvenstva, jer bi raspored bio totalno pomeren do poslednjeg, 22. kola 25. marta.

3. Šamot 65 bi morao, da je utakmica bila odigrana 8. marta, u periodu od 4. do 11. marta da odigra tri utakmice za sedam dana, što bi bilo veliko opterećenje za ekipu koja nije profesionalna. Veliki broj utakmica je i razlog što naš klub nije imao ambicije u Kupu Srbije, jer nema dovoljan fond igrača.

Nama kao klubu, a i Milošu Miliniću kao predsedniku kluba, je iskreno žao što su igrači Sloge opterećeni velikim brojem utakmica i takmičenjem na tri fronta, ali kao predsednik mora da radi u interesu svog kluba i svojih igrača, odnosno saigrača.

O umoru njihovih igrača su morali da razmišljaju kada su pravili, ili planove, ili roster ekipe za ovu sezonu. Čelni ljudi Sloge su pričali o umoru njihovih igrača, a nijednom nisu spomenuli da ih je u Aranđelovcu ugostila i pobedila amaterska ekipa, kojoj je rukomet sporedna stvar u životu.

Naime, sedam igrača Šamota je zaposleno i svaki dan ima poslovne obaveze u privatnim firmama i na radnim mestima.

Na pomenutu utakmicu su svi došli posle napornog radnog dana, i ako utakmice u toku radne sedmice našim igračima nikako ne odgovaraju.

Aleksandar Glišić i Bojan Tomić su sa službenog puta došli u 17, odnosno 17.30 časova, pred samu utakmicu. Vladimir Đorđević, Marko Ranković, Marko Živojinović, Ivan Lomić i trener Mirko Lomić su radni dan završili oko 17 časova i svi došli pravo u SRC Šumadija na utakmicu.

Nijednog momenta Šamot 65 nije tražio da se pomenuta utakmica odigra za vikend, jer su to termini kad su naši igrači odmorniji i kad mogu da daju maksimum.

Moramo da naglasimo da pored obaveza u upravljanju klubom, privatnom poslu i na terenu kao igrači, Milinić, Tomić i Đorđević veći deo slobodnog vremena provode u organizovanju BESPLATNE ŠKOLE RUKOMETA ŠAMOT 65 koja je od ovog februara počela da funkcioniše, gde u radu sa bivšim igračima, a sad trenerima, Milanom Jaćimovićem i Vukom Ristivojevićem rade na stvaranju novih igrača za naš klub i rukomet u celini. Vremena za svoje porodice im ostaje malo.

Takođe mislimo da su Požega i Aranđelovac pravi rukometni gradovi zbog publike koja u ogromnom broju prati naša dva kluba.

Svaka čast Slogi na rezultatima, ali moramo da ih podsetimo da su svi igrači Šamot 65 Aranđelovčani, što se ne bi moglo kazati za Sloga, jer je, pretpostavljamo, jedini član ekspedicije njihovog kluba na utakmici, a da je iz Požege, bio vozač autobusa.

Moramo da se pohvalimo da smo grad i klub koji ima dva kapitena reprezentacije Srbije Momira Ilića i Ratka Nikolića, koji na sve moguće načine pomažu i doniraju klub. Je li imaju oni nekoga takvog? Verovatno ne…

Šamot 65 u poslednjih nekoliko godina pravi rezultate na kojima bi mnogi mogli da pozavide. Uz veliku pomoć Opštine Aranđelovac i Gradskog Veća, koji su prepoznali kvalitetan rad na podizanju kluba, uspeli smo da prođemo dva ranga takmičenja.

Gradski čelnici primećuju i veliku pažnju koju klub izaziva u grad i broj navijača koje ima na utakmicama. Možda bi nama odgovaralo da se utakmica igrala za vikend, jer bi tada na tribinama bilo 2.000, umesto 1.500 ljudi u sredu.

Možda smo imali i mi razloga da se žalimo što smo izgubili utakmicu u Požegi u okviru 7. kola Super lige. Možda smo i mi mogli da odložimo utakmicu, jer smo na njoj nastupili bez tri bitna igrača zbog bolesti, Glišića, Rankovića i Živojinovića. A verujemo da bi nam oni tad izašli u susret…

Za kraj ovog saopštenja želimo da uputimo nekoliko pitanja sportskim radnicima iz Požege.

Da li bi vam više odgovaralo da smo odabrali termin koji više vama odgovara nego nama i da li bi tada Miloš Milinić bio dobar predsednik, jer bi radio u Vašem, a ne u našem interesu?

Da li je možda Bojan Tomić trebalo da utakmicu presedi na klupi, a Vladimir Đorđević uopšte ne dođe na istu da bi bili u ravnopravnom položaju?

Žao nam je što su gospoda iz Sloge izabrala pogrešan put da opravdaju svoj neuspeh, jer ozbiljni klubovi svoje greške ne pripisuju drugima, već rade na njihovom ispravljanju.

Neka svoje pogrešne poteze preispitaju, a nas i naš klub ostave da radimo onako kako umemo i kako znamo, ni na čiju štetu.

Nadamo se da ćemo mnogo godina provoditi zajedno u srpskom rukometnom elitnom društvu i da će naše utakmice biti praznici.”

Izvor: žurnal.rs

Šta se to događa u domaćem rukometu?

Neki klubovi su se javnosti obraćali kad su bili u materijalnim problemima i kad su neplaćeni računi i nedostatak sredstava pretili gašenju kluba s višedecenijskom tradicijom. To je bilo ispravno, jer javnost na drugi način ne bi ni saznala šta se dešava – dok ne bude prekasno. Pozdravljam, treba da se istupi i kaže. Je li dovelo do rešenja problema? Ne znam. Ali znam da naknadnih obaveštenja nije bilo.

Sportski savez Šapca se prošle godine opravdavao za promašaj s natpisom na peharu saopštenjem koje smo preneli ovde. Takav gest bio je na mestu, i više nego poželjan. Da li je umirio strasti? Ne znam. Da li je postignuto rešenje? Ne znam.

A najnovije klupsko istupanje u javnost tiče se međusobnih optužbi i pronalaženja žrtvenog jarca za poraze i pobede, opravdavanja slabe igre i izvlačenja na kojekakve izgovore.

I čini mi se pomalo degutantnim, čak nepoželjnim.

Prvo mi je zasmetao stil teksta. (Pravopis ću preskočiti ovog puta, mada bi se i tu imalo šta reći…) Zvuči kao neki besni navijač koji je rešio da pobroji nekoliko razloga kojima bi opravdao neke trenutke. Zapravo, zvuči poput mene u ponekim trenucima. Nikako formalno, nikako službeno, nikako na nivou profesionalnog kluba.

Kakav amaterski klub? Bio neko amater ili ne – pozdravljam, što da ne, svaka čast, i skidam kapu – učešćem u najvišem nivou državne sportske lige u bilo kom sportu gubi status amatera i takmiči se na profesionalnom nivou.

Kakve promene rasporeda utakmica, ‘ALO?! Je li iko Metaloplastiku pitao imaju li igrači snage da 2014. godine igraju po dve utakmice nedeljno nekoliko meseci? Nije. Znate li šta znači igrati i domaći Kup i Čelendž kup i Super ligu? Je li Metaloplastika tražila promenu rasporeda utakmica u domaćim takmičenjima da bi igrači mogli odmorni putovati u inostranstvo? Nije. Nikome na pamet nije palo da traži promene rasporeda… Kad mora da se promeni jer se, recimo, za vikend igra u inostranstvu utakmica evropskog nivoa, da ne bi došlo do preklapanja, pomeri se za sredu pre te subote. To je (nepisano?) pravilo, i tako funkcioniše otkad ja pratim Metaloplastiku. Ne kuka se kako smo umorni zbog toliko utakmica…

Kakva besplatna škola rukometa? Zar nije dovoljno igrače gurnuti u blato ostalim navedenim, nego opravdanja tražiti i u lepoj i korisnoj ideji sprovedenoj u delo. Pa kuda to vodi…

Kakve privatne obaveze? Čak, iako cenim i podržavam to što igrači u rukometu nalaze razonodu i ne smeta im da posle celodnevnog posla i putovanja i čega sve ne (više puta sam i pominjala da to posebno cenim kod ekipe Metaloplastike tokom ’80-ih), dolaze na treninge i utakmice, i oduzimaju vreme od porodica i odmora, da li je takvim informacijama baš mesto u zvaničnom saopštenju kluba? Eto, umorni smo od posla, dođemo na trening ili utakmicu mrtvi umorni, ali nam ne smeta jer volimo rukomet. Šta?! Zašto?! Zašto takav ton, zašto takav nastup?

Kakvi igrači sa strane ili iz grada? Vrlo degutantna optužba. ‘ALO, ljudi, pa kakve veze ima ko je odakle? Pa gde piše, a i zašto bi pisalo, da za gradski klub moraju da igraju samo lokalni igrači? Jesu li Metaloplastiku ’80-ih činili samo Šapčani? Odakle je Veselin Vujović? Gde je rođen Veselin Vuković? Pa, dalje, ekipa tokom 2000-ih, kad sam ih ja počela gledati: Bojan Brnjas, Žarko Krivokapić, Vladan Račić. Pa onda desetak godina kasnije, što će reći: pre neku godinu: Žikica Milosavljević. Sećate li se Žikice Milosavljevića? Odakle je Nemanja Obradović? Nemanja Ilić? Grujičić? Jožef Holpert? (I još bar 20 imena koja sam zaboravila, ali nije cilj ni da ih navedem sve.) Ko je od njih rođen u Šapcu? Zašto svi znamo njihova imena? Jer su DOBRI IGRAČI, ne zato što nisu iz Šapca. Pokazali su se tamo gde treba da se pokažu: na terenu.

Zamislite smejuriju da neko sad napadne Metaloplastiku zbog slabe igre igrača sa strane, ili da se Metaloplastika pravda javnosti što je izgubila utakmicu zbog loše igre igrača koji nisu iz Šapca. Pa na šta bi to ličilo…

Ili da nijedan naš igrač ne može da ode u inostranstvo jer i tamo, u najboljim svetskim klubovima, treba da igraju ne samo njihovi domaći igrači nego lokalni.

Zar jedna od čari i lepota sporta nije upravo ta mogućnost da se izađe iz sopstvenog grada, da se vide drugi klubovi, upoznaju druge kulture, drugi ljudi, drugi saigrači; da se nauči sarađivati s drugačijima od nas samih; putovati; razmenjivati iskustva, ma koliko različita bila?

Kakav Momir Ilić? Kakve veze ima što on donira klub? Zašto uplitati reprezentativca u sramno međusobno sporečkavanje lokalnih klubova? Zar oko takve igračke veličine lomiti koplja i trljati protivniku nos podatkom da mi imamo Momira a vi nemate. Kao deca, ja imam najnoviju igračku, ti nemaš, nja-nja-nja-nja-nja! Fuj. Zar se tako ponašaju odrasli ljudi, sportski radnici, direktori klubova?

Kakva pitanja klubu na kraju obaveštenja? Takve stvari postavljaju se kao pitanja ljudima koji su u klubu na istom nivou kao i autor saopštenja, daleko od očiju javnosti, u privatnosti kancelarije, bez zajedljivosti, snishodljivosti, ogorčenosti i cinizma.

Zašto ovako lično obaveštenje, zašto pogrešan ton, zašto iznošenje privatnih detalja, zašto toliko tužakanja, zašto pominjanje toliko imena, zašto napadati protivnički klub (protivnici smo na terenu, valjda, ne u realnom životu?!), zašto toliko opravdanja i bespotrebnih optužbi i nagađanja? Čemu?

Zar stanje u sportu u zemlji nije dovoljno loše nego još ovako treba da se istupa u javnost?

Ne držim strane. Nisam gledala utakmice, ne podržavam ni prvo obaveštenje, ni odgovor na njega. Ali mi se čini da je nečiji tim za odnose s javnošću takođe omanuo. Zbog toga i u sportskim klubovima treba da rade i jezički stručnjaci koji će na pravi način znati da prenesu nameru i ton u tekst. Ovde se to nije desilo, i zbog toga smo pročitali neprimereno istupanje u javnost.

Napominjem da je ovo moje lično mišljenje kao jezičkog stručnjaka, i kao osobe koja radi za internet, te je upoznata i s osnovama odnosa s javnošću.

Tužno mi je ovakvo iznošenje prljavštine u javnost bez ikakvog razloga.

Pitaću još jednom: čemu?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s