Кад се разочарају навијачи


Приметно је да екипа сајта metaloplastika.wordpress.com / metaloplastikasabac.com у последњих неколико месеци полако али сигурно смањује своје присуство на вебу, а један од узрока може се пронаћи у претходном тексту о томе како смо се, што се тиче сарадње с клубом, још једном провели као бос по трњу. Такође можете приметити да је извештаја с утакмица све мање, да фотографије готово да више не објављујемо, и да се све мање интересујемо за стање у клубу.

Штавише, ни на данашњу утакмицу ниједно од нас није отишло. Разговарали смо у току дана и сложили се да смо односом клуба према нама као навијачима, и према нама као сајту истих тих навијача, не само разочарани већ толико резигнирани и обезвољени, да смо решили да бојкотујемо клуб.

Стога, ево ме како пишем нови текст, док Металопластика у Зоркиној хали игра утакмицу. Против кога? Не знам. Знам само да је почела у 6, и да се ради о плејауту – а не плау оуту, како пишу и Металопластика и сви неписмени медији.

 

Тренутно стање у клубу и с навијачима

Заправо је врло лоше, кад игру и резултате претходних година упоредимо са тренутним стањем у клубу. Није ли БЕДНО да екипа која је прошле године освојила државни куп ове године мора да доказује да није најгора од најгорих? Јер, управо је то плејаут. Имали смо редовно суперлигашко такмичење, и у њему се одређени број екипа изборио за опстанак на табели. Преосталих неколико које су испале сада треба да докажу да нису баш толико лоше колико се чини, и Металопластика ради управо то – првим местом на табели плејаута доказује да није најгора од најгорих, и да је за длаку изгубила место међу најбољима.

А питам се – да ли ова екипа, и да ли ова управа клуба, заслужују да се нађу међу најбољима, или се, пак, налазе баш тамо где треба? Да ли се на иједном месту у клубу налази ико од људи из претходних руководећих постава, и да ли је ико од њих тренутно достојан места на коме се налази?

 

Признање покојном Славку Новаковићу

Како ми, навијачи, видимо тренутно стање, имали смо Славка Новаковића, који је 2014. успео изузетно јаку екипу, бар у поређењу са тренутном, доведе до финала купа Челенџ. Након тога, екипа се распала по земљи и Европи.

Наравно, јер се од љубави не живи.

 

Признање Веселину Вуковићу

Онда смо имали прилику да две године на клупи као првог тренера гледамо Веселина Вуковића, човека који је за врло кратко време државни тим успео да доведе до титуле на европском првенству. Стоји то да смо имали предност домаћег терена, и да су нас пратили пехови, али, било како било, у биографији Веселина Вуковића остаје уписана медаља са тренутно најпрестижнијег европског такмичења.

Исти тај Веселин Вуковић вредно је радио с релативно незрелом и неспремном екипом и успео да је доведе до медаље у државном купу, чему смо присуствовали и изневеровали какви се пропусти дешавају неким персонама одговорним за врло битне ствари.

А онда је тренерско место уступио Недељку Матићу, и мада је он успео да с победом отвори своју тренерску каријеру у шабачком клубу, чињеница је да тренутни резултати не иду у прилог ни њему, а ни управи клуба.

 

Јадац и гладац

Међутим, екипа и тренери су гладац. Иако они јесу један и једини елемент клуба који играчи познају, јадац је оно што задаје проблеме. А управо је јадац оно што нас је довело довде.

Када је прошле године промењена управа клуба, очекивали смо много. У ствари, нисмо очекивали ништа – само да се побољша стање које је претходна управа оставила за собом. С обзиром на стање у коме је клуб био, сматрали смо да наша очекивања нису велика и да је врло мало рада и залагања потребно да се поправи оно што је остало – ништа.

А не да се није побољшало, него се срозало још више. То тврдим на основу тренутних резултата клуба, на основу места на табели, и на основу заинтересованости нас, навијача, за праћење клуба.

Тако да здушно можемо да честитамо комплетном клубу што је за нешто више од пола године успео да уради оно што ниједној управи у претходних 12 година није успело – да нас одврати од доласка на утакмице. Да у нама убије жељу за навијањем. Да нас обесхрабри да се бавимо клубом.

 

Наши сајтови

Довољан показатељ правца у коме се крећемо требало је да буде то што месецима нисам написала ништа. Јесмо се бавили сајтом, и овим блогом и оним званичним, на плаћеном домену, а последњи текст који сам написала датира из фебруара. Малопре сам га објавила, јер смо се надали да неће бити потребе да га пуштамо. Али, инстинкт никад не вара. Колега се сложио да га не објављујем тад, јер је такав да ће увек бити актуелан. Био је у праву.

Пре тога, не сећам се кад сам била на утакмици последњи пут. Можда прошле године, у новембру, или децембру, с Б? Прошле године! Сад је МАЈ. Прошло је више од пола године откако сам последњи пут била на утакмици.

 

metaloplastikasabac.com

Тамо негде у марту оборили смо свој званични сајт, више случајно него намерно. Тако се то деси, некад, кад ниси профи. Чачкаш, чачкаш, па нешто погрешно убодеш, и све оде у бескрај. И баш нам тад Гуглови роботи сврате на сајт и индексирају – празан крш, хтмл5. Који апсурд: сајт ти се ПРАЗАН налази на првој страни на Гуглу, а немаш појма кад ће се роботи поново појавити да прочитају садржај који ипак имаш. А да апсурд буде још већи, на првом месту се годинама уназад налази званични домен клуба, иако сајт месецима није постојао.

Добра вест је да смо сајт подигли, и, што се мог личног мишљења тиче, пријатно сам изненађена визуелним идентитетом сајта и организацијом картица, фонтовима, величинама, и међусобним односим елемената страна. Мислим да смо тренутним изгледом постигли баш оно што одликује навијаче – блага лежерност, али истовремено организован и пријемчив изглед.

Лоша вест је да је све то узалуд. Домен на коме је тај сајт постојаће само још неколико месеци, па се сад питамо: има ли сврхе да наставимо да га уређујемо знајући да ће га за једва неки месец прогутати беспућа интернета, с обзиром на то да ми, као обични, неплаћени, навијачи, немамо никаквих прихода којима бисмо наставили да финансирамо домен. Његова тренутна годишња цена је око 100 евра, а ми те новце немамо.

У том случају, рукометни клуб Металопластика из Шапца изгубиће један изузетно битан вид рекламирања на интернету, који њима, колико видимо, неће значити апсолутно ништа, јер ни досад нису ценили ништа што смо радили. И не само да нису ценили, већ као да су се плански и системски трудили да нас обезвоље – алал вера!

 

metaloplastika.wordpress.com

Међутим, друга добра веста јесте да ћемо овај блог, на бесплатном домену, наставити да одржавамо.

Бар ја хоћу, с обзиром на то да основна идеја с којом је покренут наставља да важи – ја, као дугогодишњи навијач Металопластике, преносим своје утиске с утакмица и пишем о рукомету уопште, као и његовом утицају на мој живот.

 

Можда све то и није лоше. Сада када је званични сајт клуба поново у погону, можда ће за нама као сајтовима навијача потреба у потпуности престати. Према ономе што смо досад видели, на званичном сајту објављиваће се само подобне информације, какве ми НИСМО могли да објављујемо јер се косе с принципима на којима почивају наши сајтови и наш досадашњи рад.

Можда ће клуб, на тај начин, наставити да се обрачунава са свим незахвалним навијачима који долазе на утакмице само кад клуб побеђује. Можда никога другог и не заслужују на утакмицама – јер, што да се критикује оно што треба да се поправи ако може да се жмури и тврди да је све у најбољем реду док за клуб више не буде имао ко да игра нити ко га те утакмице гледа!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s