Saradnja s klubom, ili kako smo još jednom prošli kao bos po trnju


Seća li se iko vremena kad sam u novembru 2013. godine pokrenula ovaj blog s ciljem da pišem o utiscima s utakmica? U međuvremenu je zahvaljujući meni, Danu i Banu taj blog izrastao u sajt koji su navijači prepoznali kao izvor objektivnih informacija o klubu a domaće i strane novinarske kuće kao mesto na kome mogu naći verodostojne informacije o trenutnim dešavanjima u klubu. Dobili smo i plaćen domen od drugog ljubitelja kluba kog ćemo ostaviti anonimnog, a koji je u nama prepoznao kvalitet i, što je još bitnije, potencijal da još bolje održavamo sajtove koje smo stvorili.

Odakle je sve krenulo?

Naš zajednički interes pojavio se delimično kao odgovor na NEPOSTOJANJE takvog mesta, bilo na internetu ili u štampanim medijima: zvanični sajt kluba funkcionisao je vrlo nesvrsihodno, sajt državnog rukometnog saveza nudio samo šture informacije, najčešće pošto se utakmica već održi; a stranica na Fejzbuku postojalo je nekoliko i nije bilo jasno koja je zvanična, kojoj verovati i na koji način dolaze do informacija. Sve to dovodilo je do zbunjenosti.

Moja namera ostala je i dalje da OBJEKTIVNO pišem o onome što vidim i čujem, a Danova da na jednom mestu okupimo sve informacije o Metaloplastici do kojih dođemo, uglavnom svojim zalaganjem i pretraživanjem raznih kanala na internetu.

Primer iz prakse

Polazim od sebe, jer je jedan konkretan događaj bio katalizator za pokretanje bloga, a kasnije i saradnju s Danom. Na internetu je, baš u novembru 2013. godine, objavljena informacija da se utakmica održava u hali Šabačke gimnazije, i nakon duže pauze radovala sam se odlasku na utakmicu, a u gimnaziji zatekoh Medicinar, i tek pošto sam RAZOČARANA odustala od utakmice i došla kući, kasnije naiđoh na vest da je utakmica igrana u Zorkinoj hali.

Pouzdanost smo gradili i zarađivali – godinama i posvećenim radom

Nakon nekog vremena, desilo se da nas je Turnir grada Zrenjanina prepoznao kao zvanični sajt kluba, iako je zvanični sajt kluba u to vreme još uvek postojao, i linkovao naš BLOG na zvaničnom sajtu turnira.

Onda je zvanični sajt kluba OBOREN, i do dana današnjeg nije ponovo pušten u rad.

Onda su nam se obratili rumunski novinari nakon što smo napisali najavu rukometnog trijagonala.

Onda nam je grad Šabac dao zvanične novinarske propusnice za prisustvovanje finalu Kupa Srbije, koji je, na našu neizmernu radost, osvojila Metaloplastika. Niko od nas nije računao na propust koji se desio zvaničnicima, te je našu vest o natpisu na peharu Kupa za 2016. godinu prenelo na desetine domaćih i stranih portala i donelo nam posećenost od nekoliko desetina hiljada poseta. Toliki broj poseta zaslužili smo i jer smo BLAGOVREMENO objavljivali fotografije s turnira, koje nam je radio PROFESIONALNI fotograf. Opet, grad je prepoznao NAS kao prave aktere koji imaju dovoljno mogućnosti i žele da obaveste publiku i prenesu joj informacije, i nije od nas zahtevano da POHVALNO pišemo o bilo čemu što smo videli, već da prenesemo informacije, kakve god bile. Ili samo to samo ja pogrešno shvatila?

Onda se desilo da smo u avgustu prošle godine objavili vest o NEDOLIČNOM ponašanju izvesnog bivšeg igrača i zvaničnika kluba, i zbog toga se našli na udaru pretnji, frustracija i verbalnog nasilništva preko interneta. Na sreću po počinitelje, pisani zakoni u našoj cenjenoj zemlji vrlo se sporo donose, još sporije menjaju a primenjuju još sporije, te počinilac, vrlo verovatno lažno oklevetan, neće snositi nikakve posledice.

Onda smo pozvani na razgovor kada je nova uprava kluba stupila na dužnost, i ponuđeno nam je da radimo sve što i dosad, i da, i dalje bez ikakve materijalne nadoknade, promenimo svoj OBJEKTIVNI pristup radu u SUBJEKTIVNI, i to bez ikakve kompenzacije. Drugim rečima, da izneverimo svoje moralne stavove i navijače čije smo poverenje sticali vremenom da bismo zamaskirali probleme kojih u klubu ima toliko da pucaju po svim šavovima.

A ko kalja čiji ugled i kako?

Sad ispada da MI kao navijači KALJAMO UGLED KLUBA time što JA pišem to što pišem i to radim u svoje ime: što se nisam zahvalila klubu što je naš fotograf zahvaljujući klubu otišao na utakmicu u Požegu, što se podsmevam što mi kao imamo fotografije a neko drugi ne (a niko se ne seća koliko sam puta pominjala zvanične fotografe kluba koji na utakmicama škljocaju s terena a slike niko nikad ne vidi, i nikome ne pada na pamet da podeli s ljudima te zvanične fotografije), što sam navodno u negativnom kontekstu pominjala Vuka Stevanovića (valjda u ovom tekstu), što ne znam ko je Nedeljko Matić.

Apsolutno ne osećam potrebu da se pravdam zbog toga. Ja ne znam ko je Nedeljko Matić i NEMAM POJMA KO JE NEDELJKO MATIĆ. Stariji navijači kluba ga možda znaju. Ja ne znam. Do trenutka kad je stigao na mesto trenera kluba u životu za njega nisam čula. Nisam rekla ništa loše o njemu, njegovim sposobnostima kao trenera, niti o prethodnoj igračkoj i trenerskoj karijeri, već samo da mu predstoji da opravda poverenje koje mu je ukazano. I sam je u intervjuu rekao da ga sigurno ne bi pozvali da je situacija u klubu laka, sećate li se toga??? Jesam li za to odgovorna? Smatram da imam pravo da kažem da ne znam ko je čovek.

Veselina Vukovića znam. Između ostalog, radila sam s njim na evropskom prvenstvu za muškarce, kada je bio trener reprezentacije. Više puta sam pominjala da mu se divim, i da je, zahvaljujući svemu što je uradio za rukomet, Šabac, Srbiju, Jugoslaviju, zaslužio moje poštovanje i divljenje. Takve stvari rezultat su i intervjua koje sam gledala, i stava koji on zauzima. To je nešto što se ne može lažirati ako ne postoji u čoveku.

Isto to, ili slično, mogu da kažem i za Đorđa Rašića, Mila Isakovića i Veselina Vujovića, kao i ostale bivše igrače.

Sve njih poznajem samo i isljučivo kao IGRAČE i sportiste, ali ne i kao ljude. Da li su dobri ili ne, to ne znam, i ne mogu da kažem ovaj je ovakav, onaj je onakav. Mogu samo da nagađam kako se ko ponaša, ali ako vidim da stvari koje radi dok je na mestu s koga neminovno dospeva u javnost rezultat tog rada, mogu da razmišljam o tome i mogu da zaključim da li su potezi koje povlači dobri ili loši, i isto tako mogu to da podelim s drugima.

Kako ostati slobodan

To je ono što ljudi ne razumeju. Ja nisam klimoglavac koji će svakoga redom tapšati po leđima i govoriti mu da sjajno obavlja svoj posao ako to ne vidim, i, još gore, ako vidim upravo suprotno. Tada ću ubosti prstom u oko, bez trunke sažaljenja, obzira ili takta.

Ako mi se ne sviđa logistika, tj. to što u sali sedim tako da mi sunce bije u oči i ne mogu ni da vidim šta se dešava na terenu dok druga strana tribina zvrji prazna, reći ću to u tekstu o utakmici. Neću reći: Mile Isaković je kriv što JA kao NAVIJAČ sedim na lošoj strani tribina i zbog toga treba da napusti klub. To bi bilo bezobrazno i glupo, a vrlo verovatno i čista kleveta, jer ja ne znam ko je odgovoran za odluku o tome na kojoj će strani tribina navijači sedeti.

Ako mi je sramno što ekipa igra u dresovima starim tri godine koji se raspadaju i s rupama na rukavima izlazi na teren dok znam koliko se love sliva u klupsku kasu, što od utakmica, što od sponzora, što iz budžeta grada (Šabac je mali i svako svakog zna, a ako ne zna lično poznaje nekoga ko ga zna; stoga možete doći do BILO KOJE informacije koju poželite), reći ću to. Ali neću reći: Veselin Vuković trpa pare sebi u džep dok mu na terenu igrači nose dronjke.

Ako sedim na utakmici a neko ispred mene psuje kao kočijaš, i jasno je da iz toga izvire samo potreba da se isprazne lične frustracije, reći ću to. Neću reći: klub treba da sankcioniše takvo ponašanje i policija, kad je već na utakmicama, takvo remećenje javnog reda i mira treba da spreči.

Ako kupim majicu kluba i dam na nju 600 dinara i očekujem da s visinom od 174 cm i težinom 70 kila, i prosečnom građom, ženskom dužinom torza i obimom grudi, struka i kukova, dobijem ŽENSKU majicu koja će mi odgovarati, ne savršeno nego samo odgovarati, a na kraju kupim mušku, preširoku oko struka, a preusku preko grudi i kukova, i pritom predugačku, jer NIJEDNA ženska ne odgovara, šta sam uradila? Da li sam tu omanula ja, ili onaj ko je pravio majicu, ili onaj ko ju je sašio, ili onaj ko je odobrio da tako falična roba ode u prodaju? Nisam jedina koja se našla u takvoj situaciji, i želim ljudima da skrenem pažnju na to šta da očekuju. Neću reći: Pera Petrović je loše dizajnirao majice i hoću pare nazad, nemojte pogrešiti kao što sam pogrešila ja i nemojte kupovati klupske majice. Zapravo, više puta sam tokom prethodnih godina pominjala kako u Metaloplastici zvrji prazan marketinški prostor koji niko ne zna da iskoristi.

Ako je sajt pao, ugled mu ne kaljam ja time što poruku koju server izbaci o nepostojećem sajtu ubacim na Gugl i iščitam tekstove o mogućim uzrocima toga, a zatim napišem šta se desilo. Neću reći: Mile Milić je loš programer a klub je lud što mu je dao pare za sajt, angažujte mene da vam održavam sajt jer ja to najbolje znam. Ne znam. Ali, znam da je ovaj blog uspeo da se nađe na prvoj strani pretrage na Guglu za samo TRI ključne reči, i da su iznad njega samo zvanični sajt kluba (a i to je pitanje dokle, jer sajt NE POSTOJI) i neki snimci na jutjubu.

Takođe, ako o određenim ljudima u klubu, bilo igračima, bilo upravi, znam nešto što bi im moglo naškoditi, ne pominjem imena. Onaj ko se u tome prepozna – pa, nisam ga ja optužila. Sam se prepoznao. Neka razmisli zašto se prepoznao. Ne želim da širim loše i nepotpune vesti o bilo kome vezanom za klub, i ne želim da budem odgovorna za klevete. Kad vest dođe do toga da se obnaroduje na ovom mestu na vebu, budite uvereni da je već i vrapci na grani znaju, i da je najmanji problem što se objavljuje na još jednom mestu. Ali, problem jeste što tekstove s ovog bloga čita MNOGO ljudi. I što nam isti ti ljudi veruju, upravo zbog objektivnosti koju smo gradili prethodnih godina.

Ugled klubu ne kaljam JA time što kažem da kao navijač ne znam ko im je trener. Ugled klubu ne kaljam ja time što objavim tekst i postavim snimak na kome se vidi nečije nedolično ponašanje.

Ugled klubu ne kaljam ja kad kažem da su svi naši bivši igrači otišli u druge klubove koji ih više cene, bolje plaćaju (mada o tome niko od nas nikad nije pisao, bar za mog sećanja), i daju im više prostora i slobodu na terenu da iskažu kvalitet koji je Metaloplastika u njima prepoznala i razvijala, a nije umela da sačuva.

Žal za mladost

Ja žalim za vremenima kad je Metaloplastika bila neprikosnoveni vladar domaćeg, balkanskog, evropskog i svetskog rukometa. Sedela sam i razgovarala sa sovjetskim golmanom Lavrovim, licem u lice, o jugoslovenskoj ekipi na olimpijskim igrama kada su srž tima činili igrači Metaloplastike. To je neprocenjiv osećaj, da se naježiš kad shvatiš s kakvom legendom sediš, i kakvi su bili sovjetski timovi, i da je takvim sovjetskim timovima večiti sportski rival bila JUGOSLAVIJA – Jugoslavija čije je srce bila Metaloplastika.

Volela bih da jednom u životu prisustvujem događaju poput onog kad je Metaloplastika iz Madrida donela pehar Kupa evropskih šampiona. Da Zorkina hala grmi i da se ori na sve strane da je Metaloplastika ponovo ŠAMPION.

Volela bih da se društvene, političke, ekonomske, sportske, i sve ostale okolonosti, bar malo promene, da dovedu do toga da prestanemo da gledamo svoj interes i radimo nešto u opštem interesu; da lova prestane da vrti i u sportu tamo gde burgija neće, da ne bude najvažniji motivator za uspeh i motivacija kad se padne na dno; živim za dan kad će neko pokrenuti stvari na bolje; kad se kritika neće posmatrati kao zlonamerna već kad će se iz nje izvući zaključak, hej, ona tamo nešto loše piše o nama, to ljudi čitaju i slažu se s tim, hajde da vidim šta ja mogu iz toga da naučim, na koji način da promenim, tako da sve te kritike prerastu u hvalospeve a da oni ne budu iznuđeni ili kupljeni već zasluženi.

Živim za dan kad ću moći ponovo s ponosom da kažem da mi je omiljeni sportski klub svih vremena NAŠA METALOPLASTIKA i kad to ime neće kaljati nepostojanost i nestabilnost kakvu gledamo poslednje dve decenije, kad će ekipa, kakva god bila, biti dostojan naslednik imena nekada najboljeg kluba na svetu!

A dotad – nastavljamo po starom. Ja u klin, vi u ploču, pa ko izvuče deblji kraj.

napomena: tekst je napisan 23. februara 2017. godine

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s