Da mi je neko nekad rekao…


Da mi je neko nekad rekao da ću umesto Metaloplastike gledati austrijsku ligu, nikad mu ne bih poverovala. Pa eto, desilo se i to. Pročitajte kako!

A s druge strane, da mi je neko nekad rekao i da ću, sedeći u Novom Sadu, navijati za Mađarsku, nikad ne bih poverovala ni u to.

Da se razumemo, meni je prva asocijacija na rukomet – Metaloplastika, a druga – reprezentacija. Posle njih mogu navijati za zemlje iz okruženja, što bi se reklo – iz regiona, u slučaju da naša reprezentacija ispadne s nekog takmičenja a oni ostanu.

O navijanju za neku drugu zemlju ne može biti ni govora.

Pa eto, ipak sam pre 8 godina došla do toga da navijam i za Mađarsku. Bilo je u toku Evropsko prvenstvo u rukometu za muškarce, a ja sam kao volonter na poziciji atašea dobila ekipu Mađarske. Mađarskog ne znam ni reč, osim nekoliko onih svakodnevnih koje koristimo svi a ni ne znamo da su hungarizmi.

Tražila sam Špance ili Francuze, dobila Mađare. I, šta da se radi. Stignu oni u NS, počne prvenstvo. Napolju – januarska ledara, kasnije i sneg i minusi. Počnu i treninzi, utakmice, povrede, hitne pomoći, organizovanje redovnih obroka pa keksa i čaja pre utakmica, slanje žandara po kofu leda, problemi u komunikaciji s nadređenima iz naše organizacije i EHFa, sedenje u hotelu, šetanje s ekipom po gradu, iznajmljivanje automobila, pa ponovo utakmice. Porazi i pobede. Španci pobeđuju, Francuzi slabo, Rusi isto, kako koja utakmica…

Što ne bi malo i ti moji Mađari počeli pobeđivati. Pa hajde da navijamo za njih. Sedenje iza gola, fotografije. Jedna pobeda, druga, treća! Sasvim neočekivano za tako autsajdersku ekipu, kakva su svakako bili. Pobede ti moji nesretni Mađari Francuze, koji su, ako se ne varam, te 2012. osvojili olimpijsko zlato! A u NS – propast, niko ne bi rekao da su bili toliko jaki, uprkos Nikoli Karabatiću i Dinaru i ostalima. (Poređenja radi, Dinar je ove godine nastupio na EP2020 kao selektor, ali je dobio otkaz nakon što je Francuska osvojila 14. mesto).

Nikola Karabatić, višestruki najbolji rukometaš na svetu, daje intervju nakon poraza od Mađara tokom EP2012 u Novom Sadu

Šačica francuskih navijača u velikoj hali Spensa bila je dovoljno uočljiva jer su se stacionirali na jednom mestu, ali nisu imali velikog uticaja na tok utakmice.

šačica francuskih navijača u moru mađarskih navijača, na EP2012 u Novom Sadu

 

Francuska, Mađarska i Rusija istovremeno na Spensu tokom EP2012. Zanimljivost o fotografiji: baš sam juče oblačila isto ovo

 

Pogled na teren iza gola tokom EP2012

Pobediti višestruke svetske i olimpijske prvake nije mala stvar. Morala sam naučiti kako da im na mađarskom bar čestitam na pobedi. Mikrofon u busu i moj glas na razglasu, praćen aplauzom oduševljenja i čokoladicama! Jeste probali nekad?

slavlje mađarske reprezentacije nakon pobede protiv Francuza tokom EP2012

Negde u to vreme sam dobila i njihov dres, tako da – imam zvanični mađarski dres i nosim ga (mada nisam odavno)! Kad sam ga nosila po NS, bilo je upitnih pogleda u menzi, tokom studentskih dana. U tom dresu su me i snimili kako igram tokom neke utakmice i tako završih u jednom od zvaničnih snimaka. (Sad bih ga mogla doneti ovde i koristiti kad idem na trčanje, dobro će poslužiti! Eto, konačno se, osim rukometom, bavim i sopstvenim treninzima!!!)

U mađarskom timu, osim Milorada Krivokapića, rođenog u Senti, niko nije govorio srpski. Ali otkad su me videli u suknji, čak je i trener naučio da mi poželi dobar dan (ili dobro veče?) na srpskom! Hahaha.

I tako, mic po mic, došli smo do toga da, eto, ono što su nam rekli pre početka prvenstva – da ćemo se saživeti s timom za tih nekoliko dana i navijati za njih svim srcem – pokaže se kao tačno. Od ekipe koja mi nije značila ništa, došla sam do toga da želim da im čestitam na njihovom jeziku, i da mi se sviđa da nosim njihov dres, i da želim da prođu i drugu fazu i odu u Beograd, gde se nakon obe faze igralo četvrtfinale, polufinale i finalna utakmica.

Još fotografija s tog Evropskog prvenstva pogledajte u galeriji, a imamo i tekst o našem neslavnom učešću na EP2020 u Gracu.

* * *

Ovo je bila samo kratka rekapitulacija – kako smo od totalnog neznanja došli do podrške timu koji prisvojimo jer nam je dodeljen, i počnemo navijati za njih; a uistinu je samo poduži uvod u ono što sam zapravo htela reći od početka. A to je sledeće: da mi je neko nekad rekao da ću preskakati pisanje tekstova o Metaloplastici, i da ću ići na utakmice i nemati ni najmanju želju da pišem o njima, i da ću umesto Metaloplastike gledati austrijsku ligu, e, tek u to nikad ne bih poverovala!

Zaboravite preskupe televizore, sve što vam treba za stvaranje ugođaja kućnog bioskopa jesu onlajn striming i projektor, kao i poveća površina čistog zida

 

bljesak austrijske lige

 

hvala na pažnji i prijatno veče!

 

Ako ste propustili prethodnih 5 godina tekstova na ovom blogu, bacite pogled na neke od skorijih tekstova:

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.